Срамота српског правосуђа : Радован Лазић пљује по тужилаштву и колегама, а шта је он радио годинама ?!

Лако је седети и пљувати по колегама, тужилаштву и држави, док ти не радиш ама баш ништа, а сваког месеца ти из државног буџета леже плата од пола милиона динара!

Овако је најједноставније описати јавног тужиоца Радована Лазића који је три године провео у Тужилаштву за ратне злочине – и сви знамо колико они (не)раде. И све то уз месечну плату од 500.000 динара, са свим привилегијама које та функција носи.

Међутим, држава, као и највиши правосудни представници, ћуте и даље ћуте на отворени антидржавни активизам овог нерадника који нема ни дан тужилачке праксе, али уредно прима плату за нерад и усмерено критиковање других јавних тужилаца – који, за разлику од њега, свакодневно гину од посла.

Да подсетимо ко је Лазић:

Био је адвокат и право из адвокатске канцеларије узлетео у државни орган – и то на чело јавног тужилаштва у Бачкој Паланци, где, наравно, шефови шефују, а тужиоци раде. Убрзо потом, 2009. године, изабран је у Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду, одакле је био упућен на три године у Тужилаштво за ратне злочине. Те три године су му истекле, а сада поново не ради ништа – седи у новосадском АЈТ.

Зашто је ово важно?

Зато што овај човек, који се издаје за „самосталног“ јавног тужиоца, никада у животу није написао ни наредбу о спровођењу истраге, ни оптужницу, нити је изашао на увиђај. Ни као шеф тужилаштва, ни у апелацији која се бави искључиво одлукама по приговорима на рад других тужилаштава. А о ратним злочинима – нема ни шта да се каже, јер није урадио ништа.

Ипак, том активисти за нерад то не смета да буде у председништву Удружења тужилаца Србије и члан ЦЕПРИС-а.

ЦЕПРИС, да подсетимо, чине самопрокламовани „стручњаци“ који служе искључиво за критику јавне власти, система и сопствених колега – без икаквих дела иза себе. Финансирани су из сумњивих иностраних извора, са јединим циљем – урушавање поверења грађана у српско правосуђе.

Док овај човек мисли да има право да сеје семе раздора међу колегама, време је да му неко јасно каже: доста! Стоп нерадницима и страним плаћеницима, салонским тужиоцима који се уместо на јавном делу показују на отровном језику!

Софија Марић / Васељенска