Израел, Иран и САД: На прагу нуклеарне одлуке

Израел, Иран и САД: На прагу нуклеарне одлуке.

Директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси је током недавне посете Техерану практично признао да је Иран надомак „нуклеарног прага“. Он је истакао да се „налазимо у веома важној фази преговора“ и да „знамо да нам је остало још веома мало времена“.

[irp]Иако и Техеран и Вашингтон изражавају жељу да дипломатским путем дођу до прихватљивог решења у вези с новим нуклеарним споразумом, њихове позиције и даље остају веома удаљене.

У међувремену, Израел позива Сједињене Државе да се дође до „формуле трајног нуклеарног разоружања“ Ирана. Израел инсистира на уништењу свих постојећих залиха високо обогаћеног уранијума, давању чврстих гаранција о обустави свих активности усмерених ка производњи нуклеарног оружја, као и гашењу иранског балистичког ракетног програма — у мери у којој је он могућ за прилагођавање нуклеарним бојевим главама.

[irp]Израел пажљиво прати ток америчко-иранских преговора. Само неколико сати пре почетка другог круга разговора у Риму, појавиле су се информације да Израел разматра могућност напада на иранске нуклеарне објекте у наредним месецима — па чак и недељама — упркос изјавама тадашњег америчког председника Доналда Трампа израелском премијеру Бењамину Нетањахуу да САД у овом тренутку нису спремне да подрже такав потез. Ову вест је 19. априла пренела и израелска штампа, укључујући The Jerusalem Post, позивајући се на званичника и још два извора упозната са ситуацијом.

Према тим наводима, Израел је у последња три месеца упутио низ предлога администрацији Трампа о потенцијалним нападима на иранске нуклеарне и друге стратешке циљеве, уз навођење могућих временских оквира — од краја пролећа до лета.

[irp]Планови укључују комбинацију ваздушних удара и специјалних копнених операција, различитог интензитета, којима би се, како се наводи, ирански нуклеарни програм уназадио „за неколико месеци, а можда и за годину или више“.

Недавно је један високи израелски званичник изјавио новинарима да постоји „извесна хитност ако је циљ да се напад изведе пре него што Иран значајно ојача своју противваздушну одбрану“.

Америчка администрација подељена

Саветник председника САД за националну безбедност Мајкл Волц и државни секретар Марко Рубио подржавају идеју војне акције „са циљем уништења потенцијала Ирана за производњу нуклеарног оружја“. Према писању The Washington Post, у питању је интерна подршка таквим плановима.

[irp]С друге стране, потпредседник САД Џеј Ди Венс и директорка националне обавештајне службе Тулси Габард заузимају опрезнију позицију. Они упозоравају на ризике ескалације у региону, као и на чињеницу да не постоје недвосмислени докази да Иран заиста настоји да направи нуклеарно оружје.

И сам Доналд Трамп, како се наводи, слуша обе стране — и „јастребове“, и оне који се залажу за дипломатски приступ.

Да ли Израел може да делује самостално?

Израелски политиколог и професор Универзитета Бар-Илан, Зеев Ханин, сматра да је мало вероватно да би Израел самостално напао Иран.

„То би било могуће само у сценарију сличном оном из рата на Јом Кипур. Тада је премијерка Голда Меир поручила да ће Израел, ако се суочи са егзистенцијалном претњом, предузети све што је потребно — укључујући и оно што званично ’не постоји‘. То је оно што се назива ’нуклеарна нејасноћа‘ (nuclear ambiguity)“, објаснио је он.

[irp]Према речима Ханина, Израелска доктрина је јасна — Израел никада први неће употребити нуклеарно оружје (ако га уопште и има). Осим тога, евентуални напад без подршке САД био би изузетно тешко изводљив и с техничке стране.

„Потребна је допуна горива у ваздуху, логистичка подршка Централне команде америчке војске на Блиском истоку, као и покриће флоте, авијације и ПВО. Бивши командант те команде је подржавао заједнички напад САД и Израела на Иран, али није јасно који ће став заузети његов наследник, који ступа на дужност за неколико месеци“, рекао је он.

[irp]Израел, по њему, тренутно има две опције:

1.Водити разговоре са САД о томе шта ће се радити уколико преговори пропадну.

2.Утицати на параметре новог споразума, уколико до њега дође, како би били прихватљиви и за Израел и за америчке савезнике у региону — укључујући и арапске земље, попут Саудијске Арабије, као и Азербејџан.

„Ситуација се на Блиском истоку може веома брзо променити. Тренутно, Израел нема ’отворени чек‘ од САД у погледу удара на Иран. Али, шта ће бити у наредним недељама — то ћемо тек видети“, закључује Ханин.

Руски експерт: Преговори и даље највероватнији исход

[irp]Руски оријенталиста и експерт за Блиски исток Руслан Сулејманов сматра да опасност од напада на Иран и даље постоји, али да доминирају настојања да се до договора дође мирним путем.

„Опција војног удара није нестала. Али у претходним месецима приметно је да Трамп ипак жели да постигне договор с Техераном, јер рат са Ираном може имати несагледиве последице. Иран није Ирак — то је огромна и густо насељена држава“, наглашава он.

[irp]Према његовом мишљењу, кабинет Бењамина Нетањахуа би волео да дође до ескалације, јер би нови рат могао да одврати пажњу јавности у Израелу од проблема у Појасу Газе и унутрашњих политичких криза.

„У Израелу је велико незадовољство владом, траже се ванредни избори. У том контексту, нови сукоб би могао да подигне Нетањахуу политички рејтинг. Али Трамп, бар засад, бира преговоре. Два круга разговора у Оману већ представљају велики успех, а у Ирану се још пре неколико недеља спремала ратна ситуација“, закључује Сулејманов.

Самир Ибрахимов/Калибар.аз

Бонус видео