54 медицинских научних чињеница о РАСПЕЋУ ИСУСА ХРИСТА које ће вас УЖАСНУТИ!

54 медицинских научних чињеница о РАСПЕЋУ ИСУСА ХРИСТА које ће вас УЖАСНУТИ!

Распеће су изумели Персијанци 300 година пре Христа и развили Римљани 100 година пре Христа

1. То је најболнија смрт коју је човек икада изумео, термин „мучење“ овде има највећу актуелност.

2. Ова казна је била, у првом плану, за најгоре преступнике.

3. Исус је био у потпуности раздевен и Његова одећа је била подељена између римских војника. „Деле хаљине моје међу собом и за доламу моју бацају ждреб“ (Псалам 22, 18).

4. Распеће је Исусу гарантовало ужасну, спору и мучну смрт.

5. Исусова колена су била савијена под углом од 45 степени. Био је принуђен да носи сопствену тежину мишићима кукова што је анатомски неправилан положај који може да се одржи не више од неколико минута, без грчева у мишићима бедара и колена.

6. Исусова тежина је притискала Његове ноге клиновима који су били пробијени кроз њих. Обзиром на то да су се мишићи ногу брзо умарали, тежина Његовог тела је требала бити пренесена на његове зглобове, руке и рамена.

7. Неколико минута након што су Га ставили на Крст, Исусова рамена су била ишчашена. Након неколико минута, Спаситељеви лактови и зглобови су, такође, били ишчашени.

8. Као резултат тих ишчашења, Његове руке су морале бити дуже 23 цм него обично.

9. Осим тога, у Псалму 22, 14 је написано: „Као вода разлих се; расуше се све кости моје“. Овај пророчки псалам веома концизно осликава Христово стање на крсту.

10. Након што су му ишчашени зглобови, лактови и рамена, тежина Његовог тела је изазвала притисак на мишиће грудног коша.

11. Ово је натерало Његов грудни кош да се истури напред и споља, у најнеприродније стање. Његов грудни кош се непрестано налазио у стању максималног удаха.

12. Да би издахнуо, Исус је морао да се ослони на ноге које су биле пробијене клиновима и да подигне сопствено тело, дозволивши грудном кошу да се помери напред и назад да би пропустио ваздух из плућа.

13. Његова плућа су се налазила у стању мировања са непрестаним максималним удахом. Распеће је катастрофа са тачке гледишта медицине.

14. Проблем је био у томе што се Исус није могао слободно ослонити на ноге зато што су мишићи Његових ногу које су биле савијене под углом од 45 степени, били натекли и много су болели, налазећи се непрестано у грчевима и у анатомски неправилном положају.

15. За разлику од свих холивудских филмова о Распећу, жртва је била веома активна. Распета жртва је физиолошки била принуђена да се помера горе и доле по крсту, на растојању од 30 цм да би дисала.

16. Процес дисања је изазивао страшну бол помешану са ужасним осећањем све јачег гушења.

17. С обзиром да је распеће трајало шест сати, Исус је све мање и мање могао да пребацује своју тежину на ноге, зато што су Његови кукови и други мишићи ногу све више и више слабили. Увећавало се и ишчашење Његових зглобова, лаката и рамена, тако да му је даље подизање Његовог грудног коша чинило дисање све тежим и тежим. Неколико минута након распећа, Исус је почео да страда од силног недостатка ваздуха.

18. Његови покрети горе и доле на Крсту да би дисао задавали су страшну бол Његовим зглобовима, Његовим стопалима и ишчашеним лактовима и раменима.

19. Покрети су му бивали разређенији у оној мери у којој је бивао све више онемоћао, но ужас неминовне смрти од гушења, терала Га је да настави да се бори да би дисао.

20. У мишићима Исусових ногу се образовао страшан грч услед притиска при покушајима да подигне сопствено тело да би удахнуо.

21. Бол од два здробљена нерва у Његовим зглобовима је буквално прштала при сваком покрету.

22. Исус је сав био покривен крвљу и знојем.

23. Крв је била резултат бичевања које Га скоро није убило, а зној резултат Његових покушаја да удахне. Осим тога, био је скроз наг, а јеврејске вође, маса и разбојници са обе стране крста су му се ругали и смејали. Осим тога, то је све посматрала Исусова сопствена Мајка. Замислите Његово емоционално понижење.

24. Услед тога што није могао да врши адекватну вентилацију плућа, Он се налазио у стању хиповентилације.

26. Ниво кисеоника у његовој крви је почео да пада и код Њега се развила хипоксија. Осим тога, због ограничених дисајних покрета ниво угљен-диоксида у крви је почео да се повећава и то стање се назива хиперкапнија.

27. Раст нивоа угљен-диоксида (СО2) терао је Његово срце да лупа снажније да би повећао ниво кисеоника и удаљио угљен-диоксид.

28. Дисајни центар у Исусовом мозгу је слао хитне сигнале у Његова плућа да брже дишу. Почео је тешко да дише и испрекидано да кркља.

29. Физиолошки рефлекси су захтевали од Њега да дубље дише и Он се невољно кретао по крсту још брже, без обзира на страшну бол. Болни покрети су спонтано почињали неколико пута у минути, на усхићење масе која му се ругала заједно са римским војницима и синедрионом.

30. Међутим, због Његове прикованости за крст и Његовог све већег умора, није више могао обезбеђивати кисеоник за своје тело.

31. Хипоксија (недостатак кисеоника) и хиперкапнија (вишак угљен-диоксида) су натерали Његово срце да удара све јаче и јаче, због чега му се појавила и тахикардија.

32. Исусово срце је тукло све јаче и јаче, а брзина његовог пулса је вероватно износила око 220 откуцаја по минути.

33. Он није ништа пио током 15 сати, почевши од 18.00 часова претходне вечери. Подсетићемо да је прежевио бичевање које Га умало није убило.

34. Из Њега је лила крв по читавом телу, услед бичевања, трновог вијенца, клинова у зглобовима и ногама, и због многобројних отворених рана које је добио приликом батинања и падова.

35. Исус је већ био у дехидрираном стању, Његов крвни притисак је пао до минимума.

36. Његов крвни притисак је био, вероватно, око 80/50.

37. Имао је повреде првог степена, са хиповолемијом (низак ниво крви), тахикардијом (превише брз пулс), тахипнејом (превише убрзано дисање) и хиперхидрозом (превеликим знојењем).

38. Исусово срце је око поподнева, вероватно, почело да „прескаче“.

39. Плућа су вероватно почела да се испуњавају плућним отоком.

40. То је толико погоршало његово дисање које је већ било компликовано.

41. Исус пролази кроз срчано и дисајно затајење.

42. Рекао је: „Жедан сам“, зато што му је тијело вапило за течношћу. „Сасуши се као цријеп крепост моја и језик мој приону за грло и у прах смртни мећеш ме“ (Псалтир 22, 15).

43. Није могао да дише како треба и полако се задахњивао.

44. У овом стадијуму му се вероватно образовало и нарушавање крвотока (Haemopericardium).

45. Крвна плазма и крв су се сакупили у простору око Његовог срца које се назива перикард. „Срце моје поста као восак, растопило се у мени“ (Псалтир 22, 14).

46. Ова течност око Његовог срца је изазвала срчани тампон (што је сметало Његовом срцу да исправно куца).

47. Због нарастајућих физичких потреба срца и развоја haemopericardium, Исус је вероватно у коначници задобио експлозију срца. Његово срце је буквално пукло. Највероватније је ово био разлог Његове смрти.

48. Да би успорили процес смрти, војници су на крсту направили малу дрвену пречагу, која би Исусу дозволила да „привилеговано“ носи своју тежину на крсту.