ИСТОРИЈАТ БЕШЧАШЋА: Када и због чега је исмејан скуп на Газиместану
Фото: Ројтерс
Упркос једном величанственом скупу на Газиместану који је најавио духовно буђење српског народа, наша политичка јавност није била спремна да схвати Косовски завет, као што није била спремна да схвати домет и значај једног таквог скупа.
Ни телевизија, ни штампа, ни највиши слој тзв. интелигенције није био спреман да прихвати поруку таквог једног, заиста божанственог скупа. И тада је била убачена једна дисонантна нота – слетање из хеликоптера политичког вође тог времена, који је покушао да дâ политички карактер том скупу.
Све је започело, заправо, годину дана раније, када су мошти Св. кнеза Лазара кренуле да обилазе српске земље (на сам Видовдан 1988. године из Саборне цркве у Београду), да би на свом путу прошле главне манастире у српским земљама, чак до Книна, па су прошле у повратку и кроз српске манастире у Босни, и поново се вратиле у Рашку, Поморавље и централни део српских земаља, да би на крају дошле у Грачаницу и Лазарицу.
И лично сам био сведок једног таквог дочека у манастиру Св. Николе на Озрену и уверио се да се заиста ради о буђењу из заборава једне свести – Косовске свести (Косовског завета).
После тога су се на телевизији ређале подсмевачке, ироничне примедбе на појам небеског народа, српског народа, небеске Србије (која заправо значи заједницу – Сабор српских светитеља), па су карактер заветног скупа приписивали и политичким скуповима који су имали приземно политички карактер (без обзира ко их је одржавао).
(Жарко Видовић, „Предавања 1995. год.“)
Васељенска
Ово нема везе с истином. То је било време нашег националног буђења. Лепо је тада било бити Србин. Сви смо били као један. Аутор замишља да је тај процес могао да се деси без политике, имена и медија, нешто као ови пленуми. Заборавио се.