Чија дијаспора дочекује студенте у Бечу? Протест за Србију предводе они који у њој никада нису живели

На скупу дочека студената у Бечу, организованом од стране „Блокада Беч“, у центру пажње нису били студенти тркачи из Србије, већ гласна мањина из дијаспоре, и то не дијаспоре из Србије, већ претежно из Хрватске, Босне и Херцеговине и Словеније.

Један од саговорника Васељенске, који је наступио са посебним емоционалним набојем, представио се као човек „рођен у Прњавору под Баљалуке, одрастао у Словенији, десет година радио у Казахстану, а последње четири године живи и ради у Бечу“.

На питање какве везе има са Србијом, после низа бесмислених реченица одговара: „Срце је доле.“

Иако никада није живео у Србији, осим што је „кроз њу прошао“, и сам признаје да нема где ни да се врати, он отворено заступа став да власт у Србији мора да се промени, при томе повезујући и своју личну веру са политичком побуном.

„Ја сам верник, и данас сам стојећи, плачући, одлучио да више нећу ићи у цркву док се не смени власт“, рекао је и признаје да „ниједан Србин из Србије није дошао на скуп“, па ни колеге из фирме у којој, како каже, ради са 90% људи из Србије.

„Писао сам им, звао их, нико није дошао.“

Посебно истиче и да у православним храмовима у Бечу не виђа оне исте људе који сада гласно наступају на протестима. „Има овде четири православне цркве. Те фаце што их гледам сада овде, тамо ниједног нисам видео.“

Уз све емоције, личне драме и политичке поруке, остаје отворено питање, ко заправо стоји иза овог „дочека“ студената и шта је његов стварни циљ? Ако су верујући људи и Срби из саме Србије остали код куће, а најгласнији су они који Србију знају само са карте, то више говори о природи скупа него било који транспарент.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Весна Веизовић (@vesna_veizovic)

Васељенска