Полураспад Шенгена: земље ЕУ поново уводе граничне контроле

Војни Шенген

Војни Шенген

Тренутно је 10 од 29 земаља Шенгенске зоне обновило контролу на својим унутрашњим границама. Све су навеле да је реч о „привременој мери“, али дешавања указују на то да се ово стање полако институционализује. У суштини, може се говорити о делимичном распаду безвизног шенгенског простора који је омогућавао слободу кретања унутар Европске уније и суседних држава. Паралелно с тим, видљиве су и поделе унутар ЕУ у областима безбедности, економије и идеологије.

Хуманост или неодговорност?

У последњих годину и по дана, граничне контроле увеле су Аустрија, Немачка, Данска, Пољска, Словачка, Словенија, Норвешка, Француска, Чешка и Шведска. Иако су и раније државе чланице повремено уводиле контролу, никада то није учинило толико земаља истовремено и у овом обиму. Ако се погледа карта, јасно је да је простор Шенгена, успостављен 1995. године, озбиљно фрагментиран.

Као разлози се наводе илегална миграција, тероризам и нестабилност, али суштина је у промени унутрашњих политичких расположења у земљама чланицама. Евролибералне елите, које су годинама промовисале политику отворених граница, сада се налазе под притиском алтернативних, системски опозиционих снага које доводе у питање миграциону политику, као и економске везе унутар ЕУ.

Како је миграција поткопала систем

Средином 2010-их у ЕУ су примљене стотине хиљада миграната, често без јасне провере или поштовања заједничких процедура. Многи од њих нису били ни из Сирије, иако су за себе тврдили да беже од рата. Мигранти нису поштовали правило да поднесу захтев за азил у првој земљи у коју уђу, већ су се слободно кретали ка богатијим државама, пре свега Немачкој.

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел чак је отворено поручивала: „Ми ћемо то успети“, мислећи на пријем миграната. Међутим, грађани су све чешће миграцију повезивали са падом јавне безбедности и променама у свакодневном животу. Док су медији хвалили политику као „хуману“ и „вредну дивљења“, обични људи су почели да гласају за странке које се отворено противе тој политици.

Пандемија као катализатор

Парадоксално, током пандемије 2020. године, ЕУ је затворила спољне границе — али је унутар зоне кретање и даље било слободно. Тако је вирус несметано циркулисао по континенту, а питање унутрашњих граница остало је табу јер се доживљавало као претња јединству ЕУ.

Исток ЕУ као покретач промена

Источне чланице, попут Пољске и Мађарске, прве су почеле да враћају мигранте, шаљу војску на границу и забрањују деловање невладиним организацијама. Уследио је преседан — отказивање пријема лица која траже азил. Немачка је касније почела да враћа избеглице у Пољску, иако је то директно супротно правилима ЕУ.

Након почетка руско-украјинског рата, балтичке земље и Финска су додатно „пробиле“ Шенген тако што су забраниле улазак руским држављанима и једнострано затварале делове границе — без консултација са осталим чланицама.

Уместо реформи — проширење?

Логично би било да ЕУ консолидује систем и обавеже све чланице на поштовање правила. Уместо тога, Брисел је одлучио да прошири Шенген на Балкан — прикључене су Хрватска, Бугарска и Румунија, иако су се већ јављали скандали у вези са злоупотребама у визним процедурама у тим земљама.

Један од највећих скандала избио је у Пољској када се открило да је претходна власт издала стотине хиљада шенгенских виза — наводно и уз мито. Иако се о овоме знало и раније, медији су причу објавили тек кад је требало политички ударити на конзервативце.

Шта даље?

Немачке власти сада захтевају објашњења од партнера унутар зоне. Канцелар Шолц директно је оптужио Пољску да подстиче илегалну миграцију у Немачку. Истовремено, десничарска „Алтернатива за Немачку“ добија све већу подршку — што је довело до тога да чак и либералне странке почињу да преузимају њену реторику.

У децембру 2023. Немачка је, по први пут од оснивања шенгенске зоне, поново увела контролу на свим копненим границама. Иако се за сада углавном контролишу транспортне руте, симболика је јасна — стара правила више не важе, а Европа улази у нову фазу, са све више зидова тамо где је некада било отворених врата.

В.Т./Васељенска

Бонус видео