На неуронској основи: зашто ширење вештачке интелигенције засад више растужује него радује

Волим научну фантастику. Пратим све ново што излази. И примећујем: у последње време све је више књига и филмова у којима нам се упорно доказује да су вештачке интелигенције боље од људи. Већине људи. Испада да су само они људи „вредни“ који признају да су лошији од ИИ.

Из неког разлога баш такви наративи добијају рекламу и популарност. Ево, на пример, „Дневници килербота“ – светска слава, седам романа, филм ускоро стиже. Или „Електрична држава“ – о томе како је ИИ с правом победио људе у рату.

И наши бивши сународници, сада у егзилу, не заостају. Из Аргентине стиже књига „Калишвили“ – о племенитом „Скајнету“ који се бори против тоталитаризма. А и без релоканата, имали смо серију „Бољи од људи“ – отворено, без стида, без постмодернизма.

Делује као да смо сведоци глобалне информативне кампање за промоцију ИИ – али не било каквог, већ „одуховљеног“ и одмах „бољег од човека“.

Као да нам се сугерише: „Власт мислећих машина је надомак.“

Али реално, таквог оличеног, самосвесног ИИ – нема. И вероватно га неће ни бити. У клубку алгоритама неће се појавити никаква свест ни слободна воља. ИИ је само алат, ништа више.

Проблем је у томе што тај алат чини непотребним читав низ професија. А иза професија стоје – људи. Већ сада се може отпустити пола новинарских агенција. Или три четвртине. И скоро сви карикатуристи. Већина дизајнера (осим неколико генијалаца који стварају заиста ново).

Може се у серији „избацивати“ нова литература за мање захтевну публику. Писање докторских дисертација – можда је већ стварност. До потпуно дигиталних глумаца – само корак. А чему нови композитори, кад ни старе песме нисмо преслушали?

А ипак, култура – то су управо књиге, музика, слике, вајарство.

Цивилизација – то је култура, плус школа, плус правосуђе.

ИИ наставнике можемо увести већ сутра. Ауторе уџбеника – такође. ИИ судије – технички гледано, нема препрека. Са политичком инерцијом, можда тек прекосутра. Законе ИИ већ сада може да пише…

Не, не мислим да долазе „последња времена“, и не узимајте све ово смртно озбиљно. Можете сматрати да је све горе наведено – шала. Али ипак желим да поставим озбиљно питање: шта би данас требало да уче 17-годишњаци?

Образовни аналитичари већ тврде да техничко образовање постаје важније од хуманистичког. Средње стручно – траженије од високог.

Роботи, упркос ранијим предвиђањима, не „вкалују“ – ради баш човек. Он заврће шрафове, чисти канализацију, метe улице, ради доставу. И шије фармерке у далекој Бангладешу на старој машини за шивење.

ИИ би могао лако да замени човека с машином за шивење, са метлом, са алатом за малтерисање. Али човек је и даље јефтинији. А ако му се узме посао – онда мора неко и да га прехрани…

И тако долазимо до чудног новог света: ИИ ће „размишљати“ (у наводницима, јер ништа ново не може да створи, само ређа већ виђено), а људи ће радити рукама – и полако заборављати како и зашто ИИ уопште функционише.

Андреј Перла/Абзац

Бонус видео