СТУДЕНТИ БЕЖЕ ОД ПРЕДАВАЊА, А КРИВЕ ВЛАСТ: Универзитет пропада јер нико неће да учи

Да ли је могуће да је у Србији данас срамота – држати наставу? Да ли смо стварно дошли до тачке у којој се професори који желе да уче студенте приказују као издајници, а студенти који желе да полажу испите – као саучесници система? Ако питате Вуја Илића и њему сличне идеологе са Института за филозофију и друштвену теорију – изгледа да јесмо.

Илић изјављује да власт „неће жалити ако универзитети пропадну“. Не, стварно? Власт „руши универзитете“ тако што ФОН покушава да одржи онлајн наставу?! Студенти, каже он, „нису учествовали у одлуци“. Па наравно да нису они су напустили факултете! Док студенти траже да се испити одложе, предавања укину, а зграде закатанче, сада је проблем ако се настава преусмери онлајн да би они који желе да уче, то могли и да раде.Створена је атмосфера у којој је универзитет крив ако функционише. Настава = издаја. Учење = капитулација. Катедра = капитализам. Али зато филозофски експерти са политичким тезама тврде да су активисти „таоци“. Не због тога што су правили хаос, ометали рад факултета и блокирали људе који само желе диплому, већ јер их је, како каже Илић, „систем заточио“. Па наравно кад их систем не тапше по рамену за блокаде и пароле.

Онда следе оптужбе да власт „не разуме политичку мобилизацију“. Можда. Али много јасније је да не разумеју реалност они који блокаде славе као врхунац демократског израза, а наставу виде као репресију. Какав парадокс: универзитет пропада јер се покушава да се одржи настава.

И увек иста мантра: „власт гура универзитет у пропаст“. Не! Власт не упада у зграде, не прекида предавања, не закључава амфитеатре. То раде сами блокадери. И онда кад неко покуша да ипак организује часове онлајн то је, замислите, „проблематично“.Истина је једноставна: пропаст универзитета не долази из Немањине. Долази из ходника блокираних факултета.