Балкан у енергетској кризи

Институт за енергију југоисточне Европе (IENE), са седиштем у Атини, упозорио је да током лета, услед повећане потрошње електричне енергије, Балкану прети ново масовно замрачење, слично оном које је у јуну прошле године погодило Албанију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и делове Хрватске.

„Југоисточна Европа може бити осетљива на прекиде у снабдевању струјом, у зависности од услова. Међутим, пажљивим планирањем, регионалном координацијом и благовременим улагањима, могуће је ублажити ризике и наставити ка одрживијој и сигурнијој енергетској будућности – наведено је у анализи IENE под називом „Колико је југоисточна Европа изложена ризику од прекида струје?“, која је настала и као реакција на недавни нестанак струје у Шпанији и Португалији.

[irp]У анализи се истиче да је енергетска рањивост овог региона повезана с неповољним енергетским миксом у Грчкој. Та земља чак 45% својих годишњих енергетских потреба задовољава из обновљивих извора, а у појединим данима ветроелектране и соларни панели обезбеђују и до 80% потребне електричне енергије.

Професор Електротехничког факултета Недим Суљић за Аваз истиче да је електроенергетски систем Балкана у потпуности повезан, што га чини осетљивим на проблеме у једној или више држава.

„Колапс који се догодио прошлог лета био је резултат великог преоптерећења система. Температуре су биле екстремно високе, што је довело до пораста потрошње електричне енергије, посебно због употребе клима-уређаја у домаћинствима и пословним објектима. То је проузроковало „испадање“ одређених далековода. Ако један далековод који обезбеђује струју суседној држави изађе из система због преоптерећења, долази до домино ефекта и искључења других далековода, који аутоматски активирају заштитне механизме“ – објашњава професор.

[irp]Он додаје да је сличан сценарио могућ и овог лета, с обзиром на очекиване високе температуре, повећану потрошњу и изостанак инвестиција у преносну мрежу.

Суљић посебно наглашава потребу за јединственом стратегијом којом би се електроенергетски системи земаља некадашње Југославије ефикасније интегрисали у европски електроенергетски систем, што је и један од циљева Енергетске заједнице.

Бонус видео