Француска на удару нарко-мафије

Француску је у априлу погодила до сада невиђена серија напада на затворе и станове запослених у затворском систему. Званично, у питању је чак 65 напада изведених широм земље — од предграђа Париза до Тулона, Нантера, Ажена и Тараскона. Нападачи тврде да „бране права затвореника“, али власти у Француској то виде као одговор нарко-кланова на пооштравање закона против трговине дрогом.

Дронови и коктели Молотова

Методе напада укључују бацање „коктела Молотова“ на затворе и домове затворских чувара, па чак и пуцњаву из аутоматског оружја — као што је било у Тулону, где је на капију затвора испаљено више рафала из „калашњикова“. У Тараскону је на паркингу за затворско особље запаљено више возила. У Сен-Кантен-Фаллавијеу, нападачи су обрушили ватру на стамбени комплекс затворских чувара, а затим га засипали молотовљевим коктелима.

Одговорност за нападе преузела је непозната група под називом „Одбрана права француских затвореника“ (фр. Défense des droits des prisonniers français, DDPF), чији графити се појављују на зидовима француских градова.

Министар: Држава се тестира на слабост

Француски министар правде Жералд Дарманен изјавио је да је реч о озбиљној претњи држави: „Постоје они који покушавају да дестабилизују државу и виде да ли ће она одустати.“ Упркос почетном укључењу антитерористичке јединице, истрагу је преузело тужилаштво за борбу против организованог криминала (JUNALCO), јер није пронађена веза са међународним тероризмом.

Живот нарко-босова иза решетака

У француским затворима нарко-босови и даље воде своје кланове — преко мобилних телефона, који су дозвољени (!) унутар затвора. Из ћелија наручују убиства, перем новац и прете судијама. Наркотици се у затворе убацују дроновима, а трговина се одвија наочиглед управе.

Француски затвори — митови и стварност

Далеко од слике коју либерални медији често представљају као „санаторијуме на Западу“, стварност у Француској је поражавајућа. Затвори су пренатрпани — уместо предвиђених 62.000, у њима се налази више од 81.000 затвореника. У неким установама попуњеност достиже чак 200%.

Закључани у прегрејаним, запуштеним просторијама са бубашвабама, крпељима и пацовима, затвореници често спавају на поду. У ћелијама од 9 квадрата смештено је и до четири особе. Према сведочењу једног притвореника из Нантера: „Свако мора да остане у кревету да би други могли да једу, јер сто има места само за двоје. Онај ко први устане до тоалета, смета осталима, а приватност не постоји.“

Насиље је у таквим условима редовна појава. Истовремено, приступ правној и здравственој заштити је отежан. Велики број затвореника пријављује злостављања од стране чувара, али се све прикрива — влада „омерта“, закон ћутања, због страха од одлагања ослобађања.

Суициди као свакодневица

Француске затворе обележава и поразна статистика самоубистава: свака друга смрт иза решетака је суицид. Стопа самоубистава у затвору је седам пута већа него у општој популацији, а у самицама чак 15 пута већа.

Нарко-елита са привилегијама

Док обични затвореници трпе беду, босови нарко-мафије, које медији називају „криминалном буржоазијом“, живе у затворима с привилегијама и често управљају „паралелном влашћу“.

С друге стране, синдикати затворских радника захтевају побољшање услова рада и већу заштиту, јер је безбедност особља доведена у питање.

Повратак на „Ђавоље острво“?

Полиција сумња да иза последњих напада стоји DZ Mafia — моћна криминална организација која контролише север Марсеја. Њени чланови користе савремене алате комуникације и чак организују онлајн конференције за медије. Повезује их се са затвореником за ког се сумња да је организовао DDPF иза решетака.

Министарство правде тврди да је кампања страха покренута како би се спречило усвајање новог закона којим се пооштрава борба против наркоторговине. Тренутно је ухапшено 30 осумњичених, од којих је седморо већ у затвору, што указује да се напади организују изнутра.

Контроверзе је изазвала и најава министра Дарманена да ће у новој затворској јединици у Француској Гвајани бити отворен посебан блок за наркоторговце и исламске радикале. Локални политичари и становници оштро су реаговали, називајући то „повратком у доба колонијализма“ — подсећањем на злогласну каторгу на „Острву Ђавола“, где је до 1953. страдало око 50.000 људи од болести, глади и батина.

Ситуација у Француској представља драматичан пример судара организованог криминала и ослабљеног државног апарата. У атмосфери друштвене кризе и унутрашње несигурности, мафијашке структуре тестирају границе државне моћи — и то не више из сенке, већ отвореним нападима. Темељи „европског модела“ казненог система озбиљно су уздрмани.

В.Т./Васељенска

Бонус видео