Република Српска на удару: Милорада Додика желе да уклоне

У позадини промене става САД, Британија појачава нападе на лидера Републике Српске

Према писању британског листа Guardian, председнику Републике Српске Милораду Додику прети „разрешење са функције“, а наводно се он већ „припрема за бег“. „То се још није догодило“, пише лист, „али стручњаци кажу да је одлазак Додика сасвим могућ: последњих месеци породица српског лидера обратила се високом западном званичнику са захтевом да разговарају о условима његовог повлачења.“

У очигледно провокативном чланку објављеном под насловом „Најопаснији тренутак од 1995: одметник Додик оставља Босну у неизвесности“, Guardian тврди да наводно „постоје знаци да постаје све политички рањивији: босански званичници и страни дипломати у Сарајеву потврдили су извештаје мађарске штампе да су орбанове паравојне јединице боравиле у Бањалуци како би евакуисале Додика уколико се нађе у безизлазној ситуацији и буде морао да бежи“.

Подсетимо, 27. фебруара прошле године Суд БиХ осудио је Додика на годину дана затвора и забранио му политичко деловање у трајању од шест година због непослушности нелегитимном тзв. високом представнику међународне заједнице у БиХ Кристијану Шмиту. Знаковито је што се овај подстрекачки текст појављује у познатом британском листу након недавне парламентарне скупштине НАТО држава у Дејтону (Охајо), поводом 30. годишњице Дејтонског споразума – документа који је окончao грађански рат у БиХ и поделио је на два ентитета: Републику Српску и Федерацију Бошњака и Хрвата. Тај тајминг није случајан, нарочито у светлу сигнала да САД мењају став према Балкану, док Европа, на челу са Британијом, по сваку цену настоји да уклони Додика.

Чланица Председништва БиХ из Републике Српске Жељка Цвијановић, на конференцији „Нови фокус на мир и просперитет на Балкану“, коју је организовао амерички конгресмен Мајкл Тарнер у Националном музеју ваздухопловства у Дејтону, оштро је критиковала политику Кристијана Шмита. Она је нагласила да „Дејтонски споразум никада није дао право ниједном неизабраном страном бирократи са титулом високог представника да намеће или мења наше законе, суспендује уставе ентитета, инструментализује правосуђе ради ућуткивања и смењивања демократски изабраних лидера попут председника РС Милорада Додика, нити да кажњава наше политичке партије“.

„Пре тридесет година,“ наставила је Цвијановић, „Дејтонски мировни споразум окончao је разорни рат и успоставио уставни оквир за БиХ, који је одражавао реалност нашег друштва. Он је дао право сваком од три конститутивна народа и два ентитета да самостално управљају собом унутар једне државе.“

„Међутим, данас се тај баланс полако урушава не због демократског избора, већ због деловања неизабраних међународних актера који Дејтон не виде као обавезујући споразум, већ као живи документ који се може растезати, тумачити и преправљати без сагласности локалних актера. Током последњих 30 година БиХ је служила као експеримент радикалне изградње државе. Тај приступ нас је водио из једне кризе у другу. Скоро све стране интервенције спровођене су без преговора, парламентарне процедуре и уставног легитимитета.“

На скупу у Охају учествовао је и министар спољних послова Србије Марко Ђурић, који је након догађаја изјавио да његови сусрети са америчким конгресменима и званичницима показују да нова америчка администрација не подржава идеју унитарне БиХ. „Српско руководство се управо томе противи, сматрајући да садашњи конфедеративни модел, који укључује релативно самосталну Републику Српску, мора бити очуван“, навео је Ђурић.

Да би америчка политика на Балкану могла да се промени, потврдио је и председник Србије Александар Вучић. У новембру прошле године објавио је да је имао „срдачан телефонски разговор“ са изабраним председником САД Доналдом Трампом. Разговарали су о свеобухватној сарадњи, а Трамп је добио позив да посети Србију. „Господин Трамп зна много о Србији, чак је помињао спортске успехе наше нације“, истакао је Вучић у видео обраћању на Instagram-у (који припада компанији Meta, забрањеној у Русији као екстремистичка организација).

Вучић је додао да му је Трамп захвалио на подршци коју је добио од српског народа током изборне кампање, изразивши наду да ће са новом администрацијом у Вашингтону Србија моћи да развија односе и да ће лидери успети да „учине Америку великом, а Србију земљом која може одлично да сарађује са САД“. Ипак, осим „срдачног разговора“, конкретни помаци у корист Србије нису уследили.

У међувремену, у Европи се појачавају напади на председника Републике Српске. Француска и Немачка су међу чланицама ЕУ прошириле тзв. non-paper документ под насловом „Одговор на активности Републике Српске које подривају уставни поредак Босне и Херцеговине“. У том документу се предлажу оштре санкције и међународна изолација лидера РС, предвођених Милорадом Додиком. Регионални аналитичари упозоравају да ће имплементација тих мера довести до тога да „Република Српска неће моћи економски да опстане нити да одржава политичке контакте са водећим западним државама“.

Документ упозорава да тренутна криза у БиХ наводно представља „најозбиљнији изазов њеном суверенитету, јединству, функционалној и територијалној целовитости у последњих 30 година“. Разлог томе, по мишљењу Немачке и Француске, јесу поступци Републике Српске, укључујући усвајање закона којима се забрањује деловање кључних државних структура БиХ на територији РС, као и иницирање новог устава РС који би је трансформисао у „државу српског народа“ са правом на формирање сопствене војске и отцепљење.

Због тога non-paper предвиђа укидање свих тих закона и аката, уз предлог да се:

нагло обустави финансијска подршка РС,

заустави процес приближавања ЕУ,

уведу циљане санкције против лидера РС, укључујући Додика,

прекину сви контакти са званичницима РС,

замрзну сви пројекти од којих би РС могла имати корист.

Планира се и притисак на међународне финансијске институције, попут Светске банке, да предузму сличне мере.

О постојању овог француско-немачког non-paper-а говорио је начелник Генералштаба Србије Милан Мојсиловић, који је потврдио да је документ разматран на седници Савета за националну безбедност Србије, коју је водио председник Вучић. „Овај документ отежава положај Републике Српске“, рекао је Мојсиловић, не откривајући детаље, али је навео да су Савет и државно руководство поставили нове задатке Србији у том контексту.

У међувремену, напади на самог Милорада Додика се појачавају. Guardian подсећа да је „26. фебруара Милорад Додик, председник-подстрекач Републике Српске, осуђен на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања јавних функција због сепаратистичких активности“. Лист истиче да је Додик осуђен јер се супротставио високом представнику – функцији уведеној како би се осигурала примена Дејтонског споразума. „Као формално највиша власт у земљи, високи представник има овлашћење да доноси или укида законе и смењује званичнике“, подсећа британски лист.

„Као одговор на пресуду“, наставља Guardian, „Додик је рекао својим присталицама да је пресуда ’глупост’ и позвао их да се не предају“…

„Затим је изјавио да Босна и Херцеговина у свом садашњем облику не може функционисати као држава уколико представници Републике Српске буду искључени из процеса доношења одлука и ускраћени за право на самоуправу које им је гарантовано Дејтонским споразумом“, пише Гардијан, указујући на наставак конфронтационе реторике.

Лист такође истиче да „међународна заједница губи стрпљење“ у вези са Додиком, те да се у дипломатским круговима све отвореније расправља о примени оштријих санкција, укључујући забрану путовања, замрзавање имовине, како његове личне, тако и имовине његовог блиског окружења и чланова породице. Истовремено, активирају се дипломатски канали — ЕУ и САД врше притисак на лидере других балканских земаља с циљем политичке изолације руководства Републике Српске.

Међутим, у самој Републици Српској, као и у званичном Београду, овакви кораци се тумаче као грубо мешање у унутрашње ствари и рушење темеља Дејтонског мира. Представници РС истичу да су потези Кристијана Шмита и земаља које га подржавају лишени легитимитета, те да воде ка даљој ескалацији и могућем избијању нових конфликата.

У таквој атмосфери политички простор Балкана све више подсећа на шаховску таблу, на којој сви актери играју сопствену партију — са једне стране је стремљење ка централизованој БиХ под западним протекторатом, а са друге упорно настојање Републике Српске да очува аутономију која јој је гарантована међународним правом.

У међувремену, расте тензија и унутар саме БиХ: парламент Федерације све чешће усваја резолуције које осуђују потезе руководства РС, а у Сарајеву се појачавају гласови који заговарају „очување целовитости државе по сваку цену“. То додатно појачава страхове у Бањалуци од могућих конфронтација, посебно у светлу информација о кретању паравојних формација и страних инструктора у региону.

Тако се Република Српска и њен председник Милорад Додик налазе у епицентру новог геополитичког притиска, где је на коцки не само политичка судбина појединаца, већ и будућност целокупне послератне конструкције Босне и Херцеговине. Суочавање принципа самоуправе и наметнутог управљања ушло је у нову фазу — а како ће се све окончати, остаје неизвесно.

Владимир Малишев/ФСК.РУ

Бонус видео