Нечиста игра: Зашто је Израел прави кривац за покушај затварања манастира Свете Катарине на Синају

оком само једног дана, ситуација око манастира Свете Катарине на Синају направила је скоро па пун заокрет: од вести да се монаси иселе, да држава Египат преузима имовину, а од манастира прави музеј — до уверавања председника Египта да ће статус манастира остати неприкосновен.

Шта ће се заиста догодити са двадесетак монаха и више од четири стотине њихових помоћника и послушника, у овом тренутку је немогуће са сигурношћу рећи. Једно је, ипак, јасно: сви су они постали таоци бруталне и морално сумњиве политичке игре.

Манастир Свете Катарине подигнут је на месту где је, према предању, пророк Мојсије примио Табле закона — десет Божјих заповести. То је најстарији православни манастир на свету који никада није прекинуо своју монашку традицију. Молитва се у њему узноси без престанка већ пуних седамнаест векова, од VI века до данас.

Опстао је кроз куге, ратове, најезде и пад империја. Замисао да би једним потписом судије овај живи споменик могао бити укинут у XXI веку, дубоко је потресла православни свет.

Међутим, проблем манастира на Синају није у растућем утицају исламистичких струја у секуларном Египту, мада и тај фактор постоји. Проблем није ни чисто религијске природе.

Ситуација је сложенија. Манастир већ вековима опстаје у крхком, али функционалном симбиозу са четири клана бедуина из племена Џабалија. За њих је манастир извор прихода, а заједнички суживот је темељен на међусобној толеранцији.

Да би тај суживот био прихватљив и за легенду и за стварност, створена је и прича да су бедуини потомци двестотине војника које је цар Јустинијан лично послао да чувају манастир. Тај задатак, како каже предање, њихови потомци обављају и данас.

Зато је јасно да би гашење манастира било равно сечењу гране на којој Египат сам седи. Манастир није само свето место — он је и туристичка атракција, у рангу Гизе или Абу Симбела. У питању су велике суме новца.

Штавише, његова атрактивност би нагло пала ако би остао само „музеј без монаха“. Јер, нешто је сасвим друго гледати мртве експонате, а нешто сасвим друго бити у живом, молитвеном простору са монашком заједницом — живој историји, ако хоћете и „интерактивном доживљају“.

Исто тако је јасно да званични Каиро нема стратегију за „преуређење“ манастира. Да је има, председник се не би усуђивао да јавно, на сусрету с грчким премијером, обећава да монаси неће бити дирани.

Јер, прави проблем не лежи у Египту. Он је — у геополитици.

По канонском поретку, манастир Свете Катарине не припада Александријској патријаршији (египатској), већ Јерусалимској, чије је седиште — у држави Израел.

Све што се дешава одјек је трагичних збивања у појасу Газе, где Израел води бруталну и нечовечну кампању против локалног арапског становништва. Као последицу тог конфликта, египатске власти сада индиректно ударају и на све што се може довести у везу с Израелом.

Прогоном монаха смањује се не само прилив донација које припадају Јерусалиму, већ се и искорењује било какав симболички утицај Израела на тлу Египта. Иако монаси нису Јевреји ни Израелци — већ православни Грци — они су, у очима неких, ипак „туђи“.

Паралела са прогоном монаха из Кијевско-Печерске лавре у Украјини намеће се сама од себе. Тамо, као и овде, монаси постају мета — јер су „при руци“, неоружани, беспомоћни и страни. И као такви — идеални за употребу у прљавим политичким калкулацијама.

У оба случаја, понавља се исти образац: ударац на „спољни центар“ преко локалних представника. „До патријарха не можемо, али до вас можемо“, гласи логика. Или, у преводу: „одговарамо ударцем тамо где вас највише боли“.

Није искључено да ће и Синајска архиепископија, као и Украјинска православна црква, ући у период тешких притисака и покушаја „национализације“. Односно, да ће бити приморана да пређе у надлежност неке „домицилне“ и „патриотске“ структуре — под претњом дискредитације, па и етикетирања као „упоришта светског ционизма“.

Позиви јерархији из Јерусалима да служи на Синају већ сада се доживљавају као безбедносни ризик. А када страх престигне разум — све што је свето, лако може постати жртвено.

В.Т./Васељенска

Бонус видео