Лекције мигрантске побуне у Калифорнији
Иако се „позорница мигрантских немира“ у САД-у чини веома удаљеном од нас, ситуација у Лос Анђелесу може нам послужити као живописан пример до чега води безглаво спровођење политике „отворених врата“ и предаја кључних друштвених полуга дијаспорама.
Довољно је било да трамписти крену са прилично благом и несигурном иницијативом – да депортују не све мигранте, већ само оне који су илегално прешли границу или прекорачили визу – па да избије прави устанак у Калифорнији.
У Лос Анђелес се уводе федералне снаге, бележе се напади на службенике имиграционих служби, Трамп ставља Националну гарду под директну команду федералних органа, а људи из његовог тима, попут координатора за миграциона питања Тома Хомана, прете хапшењем гувернера Калифорније и градоначелника Лос Анђелеса.
Са становишта Русије (или шире – било ког глобалног ривала САД), овакви унутрашњи немири код геополитичког противника имају одређену корист – дестабилизација одвлачи пажњу, ресурсе и нарушава унутрашње јединство. Свака слабост код конкурента – потенцијално је предност за друге.
Али вреди на ову ситуацију погледати и из практичнијег угла. И извући поуке за сопствену миграциону политику. Те поуке су веома једноставне: неконтролисани прилив маса слабо образованих, културолошки удаљених и неинтегрисаних људи – води ка тешким социјално-демографским деформацијама.
На тај начин се формирају дијаспоралне структуре, често прожете криминалом, са паралелном, сивом економијом – од шверца и утаје пореза, до трговине забрањеним робама и наркотицима.
Истовремено, тај мигрантски слој се ослања на социјалну помоћ државе, прима разне погодности и субвенције. А када се „уходају“ и осете снагу – почињу да испостављају политичке и етничке захтеве. Тада на сцену ступају и политичке партије, и паравојне структуре које делују унутар тих заједница.
И кад држава пожели да уведе бар мало реда – да, рецимо, протера оне који крше закон – следи насилан отпор: пљачке, паљевине возила, напади на полицију и грађане.
Русија (или било која друга држава која не жели исти сценарио) не сме дозволити такав „пут без повратка“. Потребно је на време спречити промену етно-културне и демографске равнотеже, разбити изоловане дијаспоралне енклаве, појачати одговорност послодаваца за запошљавање миграната и укинути могућност њиховог ослањања на социјална давања.
Само тако ће се структура миграционог прилива квалитативно променити – долазиће они који су одговорни, који стварно желе да раде и обезбеде егзистенцију својим породицама, а не они који долазе не да живе с нама – већ уместо нас.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
