Ево шта је усташки злочинац Бранимир Главаш поручио након оптужби да је наредио убиства Срба у Осјеку

Озлоглашени усташки ратни злочинац Бранимир Главаш огласио се након што је Информер објавио шок информацију о хапшењу Крунослава Фехира, злочинца који је у лето 1991. године убијао Србе у Осјеку.

Како је Информер први писао, Фехир је саслушан у полицији и у свом исказу до детаља је описао језива убиства за која је рекао да су се одиграла по Главашевим наредбама.

Тим поводом Главаш се огласио на Фејсбуку и поручио да се ставља на располагање правосуђу у Србији, под условом да му се гарантује слободан повратак у Хрватску.

– Подсећам тужитељство Републике Србије да је вештачење израдио вештак светског гласа др. Ђорђе Алемпијевић из којег је потпуно видљиво да је К.Ф. убио Чедомира Вучковића – пише у посту Главаша.

Подсетимо, Крунослав Фехир, који је у лету 1991. године имао 16 година, признао је убиство Срба у случајевима које су касније названи „Киселина“ и „Селотејп“.

У вези убиства лица српске национланости, могу да изјавим следеће. Дана 31.08.1991. године сам био у иниформи наоружан пиштољем и пушком „Винчестер“ са оптиком и по распореду био на обезбеђењу СНО. Као што сам рекао, тај дан сам био на стражи пред гаражама са Звонком Биљушем. Видео сам да је припадник чете Зоран Брекало (сада покојни) то поподне у белом „југу“, који је на ветробранским стаклима имао ознаке наше полиције, довезао двојицу цивила. Тек касније сам сазнао њихова имена. Речено је да су то терористи.

Брекало је током поподнева више пута улазио у гараже и терао их да пију киселину из акумулатора, који су се налазили у гаражама. И ја сам с њим улазио у гаражу. Током вечери сам био остављен сам на стражарском месту пред гаражама, јер је Звонко Биљуш, који је стражарио са мном, боловао од астме и у једном тренутку је добио напад и срушио се. Успаничио сам се, звао сам неког да му помогне и њега су одвели. Вероватно су заборавили да сам ја на стражарском месту остао сам и онда се догодило то што се догодило.

У једном тренутку човек је кренуо лупати по вратима гараже, провалио је напоље и кренуо према мени. Тај човек се зове Чедомир Вучковић и њега сам познаво од раније. Испалио сам више хитаца у њега из пушке. Нисам у том тренутку знао ни колико сам их испалио нити колико их је погодило.

Прозори Секретаријата који су гледали према гаражама били су отворени и одмах након пуцња чуо сам узвик „гаси светла“. Препознао сам Главашев глас. Чуо сам затим репетирање оружја, истрчавање ван пред гараже. Главаш је врло брзо изашао испред гаража. Након доласка у двориште одмах је питао – где је други, из чега је било јасно да је знао да су у гаражама тога дана била затворена двојица. Онда је рекао – што се чека, „и другога треба елиминисати“.

Наредио је да се место догађаја не сме дирати и члановима полиције давао упутства што ће се радити. Други цивил који је био ухапшен и налазио се у гаражи је Ђорђе Петковићи он није провалио врата гараже, већ је остао унутра. После описане ситуације са Вучковићм, Бранко Закањи, је отворио врата гараже и наредио Петковиху да уђе у „Заставину“ хладњачу новосадских регистарских ознака, која је била мобилисана за нашу полицију. Након две, три минуте померен сам одатле и то вече више нисам долазио пред гараже.

Петковићу се те вечери изгубио сваки траг. Касније сам чуо да је завршио као и Вучковић.

Информер