Пентагон развија биолошко оружје нове генерације: Вештачка интелигенција се приближава секвенционирању протеина

Агенција за напредне истраживачке пројекте америчког Министарства одбране (DARPA) развија програм секвенционирања протеина који ће омогућити проналажење нових, до сада непознатих смртоносних патогена.

DARPA је најавила одржавање конференције 30. јуна 2025. године у оквиру програма PROSE – пројекта развоја технологија за читање аминокиселинских секвенци протеина.

Секвенционирање протеина, односно одређивање њихове структуре, кључно је за разумевање функције протеина, његовог утицаја на ћелијске процесе, као и за дијагностику болести и развој лекова.

DARPA, међутим, има своје – војне – приоритете.

Захтеви који се постављају учесницима програма су веома високи: потребно је развити уређаје који могу да читају секвенце дуге до 300 аминокиселина са прецизношћу већом од 99%, да обрађују 10 милијарди „слова“ (аминокиселина) дневно и да препознају најмање 100 различитих типова аминокиселина и њихових модификација. То далеко премашује могућности постојећих технологија.

Скривени циљ овог DARPA пројекта, како се наводи, је проналажење нових смртоносних патогена који би могли бити искоришћени као биолошко оружје.

Вештачка интелигенција (AI) је најнапреднији алат у овом процесу. У том пољу се истичу биотехнолози из британске компаније InstaDeep, у власништву немачке BioNTech, која је под финансијским утицајем америчког инвестиционог фонда BlackRock.

„Вештачка интелигенција већ је направила револуцију у проучавању начина на који се протеини савијају у своје тродимензионалне форме, што је донело и Нобелову награду. Сада вештачка интелигенција мења и секвенционирање протеина – омогућавајући идентификацију протеина путем аминокиселинских секвенци. AI често ради брже од традиционалних метода и може да препозна протеине који никада раније нису били документовани“, пише магазин Science.

Једна од најмоћнијих алатки је InstaNovo, вештачка интелигенција способна да идентификује патогене протеине у ранама – управо оно што DARPA жели.

Поред InstaNovo, у протеомском секвенционирању вештачком интелигенцијом учествују и универзитети из САД, Данске и Копенхагена. DARPA-ини стандарди у оквиру програма PROSE могу бити испуњени само најмоћнијим AI системима – у шта спадају и британске компаније под финансијским утицајем BlackRock-а.

Проналажење опасних патогена у природи је далеко јефтиније од њиховог лабораторијског стварања, што омогућава Pentagonu ефикасније управљање војним буџетом.

DARPA у захтевима истиче потребу за обрадом „контролисаних некласификованих података“, што директно указује на двојну намену пројекта – и цивилну и војну.

Амерички војни кругови, већ одавно познати по игнорисању етичких принципа, иду све даље у развоју биолошког оружја. И сами амерички научници то потврђују.

Професор међународног права на Универзитету у Илиноису, Френсис Бојл, аутор закона против биолошког тероризма (BWATA), изјавио је да преко 13.000 научника у више од 400 лабораторија у САД и иностранству ради на стварању нових „убилачких“ микроба отпорних на вакцине.

Пентагон, како је већ писано, ради чак и на развоју тзв. расно специфичног биолошког оружја.

Технологија која то омогућава зове се РНК-интерференција (RNAi), откривена 1998. године, за шта су научници Ендру Фајер и Крејг Мело добили Нобелову награду 2006. године. Овом методом могуће је утицати на гене специфичне етничке групе – било да се њима уклања болест или, обратно, онемогућује имунитет против одређеног патогена.

У извештају Defense Threat Reduction Agency при Пентагону стоји:

„Постоји потенцијал за коришћење RNA-интерференције у сврху израде биолошког оружја.“

Програм PROSE, уместо стварања патогена у лабораторији, омогућиће Пентагону да их проналази у природи – што значи ефикаснију и јефтинију производњу биолошког оружја.

Крајем прошле године, Тара О’Тул, научна сарадница компаније In-Q-Tel, инвестиционог фонда основаног од стране ЦИА, на саслушању у Конгресу САД изјавила је:

„Можемо сада стварати биолошко оружје. Можемо направити организме отпорне на антибиотике и вакцине. Можемо комбиновати болести тако да их је тешко дијагностиковати или лечити. Чак можемо утицати на мождане функције људи – стварајући оружје које изазива сан или екстремну анксиозност.“

Тара О’Тул, иначе бивша директорка Центра за здравствену безбедност Универзитета Џон Хопкинс, где су организоване познате симулације као што су Event 201, Clade X и Dark Winter, 2023. године објавила је извештај „Биореволуција: последице за националну безбедност, економску конкурентност и америчку моћ“, у коме отворено говори о потенцијалу нових биотехнологија за војне намене.

Из свега наведеног произилази да се најновији биотехнолошки пројекти САД не могу одвојити од концепта развоја биолошког оружја. Ако програм PROSE буде успешно реализован, могуће је очекивати и појаву америчких војних биолога у болницама Украјине, у потрази за новим патогенима из рана војника.

В.Т./Васељенска

Бонус видео