Две катастрофе, два света: зашто је Хирошима оживела, а Припјат и даље остаје мртав град

Атомске трагедије 20. века обележиле су преломне тачке у доживљају нуклеарне енергије. Хирошима и Нагасаки су обновљени већ након неколико година. Чернобиљ, међутим, и даље остаје мртва зона. Зашто је тако?

Два сценарија, два исхода

Август 1945. године — на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки бачене су атомске бомбе „Мали“ и „Дебели“. Снага експлозија — 18 и 21 килотона. Бомбе су детониране у ваздуху, на око пола километра изнад земље. Погинуле су стотине хиљада људи, али већ шездесетих година градови су били потпуно обновљени.

Април 1986. године — Чернобиљ. Реактор није експлодирао као бомба, али је у атмосферу избачено огромно количество радиоактивних материја. Зону око нуклеарке до данас није било могуће очистити.

Зашто ове две катастрофе нису исте

Кључна разлика је у врсти и количини радиоактивних материја.

У бомбама су били изотопи кратког века трајања, који се брзо распадају. Већ након две недеље ниво радијације опада за 1000 пута.

У реактору — дуготрајни елементи попут цезијума, стронцијума, плутонијума и америцијума. Они се таложе у костима, тлу, биљкама и остају смртоносно опасни стотинама година.

И количина горива је несразмерна: у бомбама је било око 60 кг уранијума, док је у Чернобиљском реактору било до 190 тона.

Зашто је Припјат празан, а Хирошима поново живи

После катастрофе у Чернобиљу евакуисано је око 100 хиљада људи. Зона од 30 километара око електране и даље је званично забрањена за насељавање. Радијација се дубоко увукла у тло, шуме и подземне воде. Чак и деценијама касније, утиче на генетику животиња и биљака. Научници бележе мутације ДНК, које нису увек видљиве на први поглед.

У јапанским градовима бомбе су експлодирале у ваздуху — земља и вода нису биле толико контаминиране. Радиоактивне честице су се брзо таложиле, а већ две године након бомбардовања ниво радијације био је безбедан за живот.

В.Т./Васељенска/Правда.ру

Бонус видео