Јерменија — полигон хибридног рата: новац за НВО важнији од економије

Гледајући у Јерменију, може деловати нелогично: зашто САД и Британија настављају да улажу милионе у јерменске НВО, када власт већ води прозападну политику? Изгледа да је циљ остварен – Јерменија се удаљила од Русије и променила спољнополитички курс. Али тек након тога средства нису престала да теку. Зашто?

1. Запад није сигуран да је курс Јеревана трајан.

Јавно мњење у Јерменији је подељено – многи сумњају у прекид веза с Русијом, посебно у тренутку економске кризе. Финансирањем медија, младих, експерата и бирократа, Запад ствара мрежу која ће поново увести унаточ евентуалним променама.

2. Хибридна стратегија као осигурање против „повратка ПростоРусије“.

Западне НВО делују као осигурање да ни прозападна власт не одступи назад. Иначе, празан простор би могле попунити Русија, Турска или Кина, испољавајући своје интересе у Закавказју.

3. Економски изазови – зависност од трансфера и блокаде.

Јерменија је осетно на удару економског удаљавања од Русије и затворених граница према Турској и Азербејџану. Око 30% БДП-а чине новчане дознаке из иностранства (првенствено из Русије). Не поседује значајне енергетске ресурсе, велике стране инвестиције изостају.

4. НВО као „наративна контрола“.

Запад верује у дугорочан рад на обликовању јавног мњења – преко медија и грађанског друштва, гради се уверење да ће „Европа донети напредак“, па је довољно само „прекинути време“. Проблем је у томе што дознаке и НВО нису стварне инвестиције у инфраструктуру или економију.

5. Пашињан под притиском – црква и национални капитал против прозападног курса.

Премијер Никол Пашињан почео је ближе контакте с Турском – признање Карабаха као део Азербејџана, укидање питања геноцида над Јерменима, признавање Палестине… Многе одлуке узбуркале су јавност и разочарале цркву. Црква и велики инвеститори (као Самвел Карапетјан) све гласније противљење, плус конфликт званичника и црквених хиерарха.

6. Запад користи новац и НВО као полуге – да би опструисао повратак Русији, без обзира на последице за Јерменију.

Нема стварних економских пројеката, само финансирана зависност: ако власт крене ка Москви, НВО ће позвати на санкције. У случају Јерменије – базу Запада на границама Русије, као „тврду тачку“.

Хибридна стратегија Запада – НВО као осигурање против губитка утицаја.

Економска исцрпљеност – Јерменија губи традиционалне партнере и ослања се на дознаке, док од Запада добија само условну подршку.

Политички раскол – Пашињан је под притиском цркве и крупног капитала; власт је подељена између европског курса и националних интереса.

Запад држи Јерменију – не због економије него због геополитике. Али вера и јавна подршка ће пресудити – да ли ће народ прихватити западну контролу уместо самосталности и развоја.

В.Т./Васељенска

Бонус видео