За новац – да! Или како Литванци знају да се шале

Догодило се то у малом немачком селу Форст Цинe (понекад га зову и Форцина), где је била наша тенковска обука…

Уочи практичне паљбе из тенковских топова, изненада су на полигон навратили некакви инспектори из Вунсдорфа, где се налазило седиште ГСВГ (Групе совјетских трупа у Немачкој).

За њих смо подигли штабни шатор УСТ-56, у који смо донели тенковски нишан и контролни блок. Након тога, читава наша учествовала је у „теоријској провери“ – пролазили смо појединачно кроз шатор и изводили симулације.

Први вод је прошао сјајно – сви су знали шта раде, притискали дугмиће, окретали бројчанике и стручно коментарисали своје потезе. Инспектори су хтели ту да заврше, али је командир роте, охрабрен успехом, предложио да ипак проверимо још један вод – „зарад објективности“.

И ту настаје заплет.

Прво одељење другог вода (руско-белоруско-украјинско), у којем сам био и ја, прошло је коректно. Али друго, састављено искључиво од Литванаца – тотално је подбацило. Заглавили су се на питању потенциометара. А када је ред дошао на командира одељења, младог водника Савченка из Вилњуса, и када су га питали: „Чему служи потенциометар Δd?“ (тај уређај подешава вредност дотрајалости цеви код балистичког прорачуна), он је, не знајући одговор, хтео да се нашали:
„Потенциометар служи да мери ниво потенције.“

Све је наравно експлодирало у смеху.

Али ту није био крај.

Те вечери, заменик политичког комесара (замполит) нас је све извео испред касарне и одржао предавање под насловом: „Како препознати идиота у саговорнику“. И сваки критеријум је илустровао примером – наравно, из литванског одељења. Било је и смешно и болно прецизно.

Од тада, већ неколико деценија, кад год чујем литванске председнике, премијере или министре – сетим се тог предавања. Јер, да будем искрен – тај замполит је био у праву.

И ево данас, 35 година након распада СССР-а, морам признати: део Литванаца је, изгледа, коначно излечен од националне идиосинкразије. Пронашли су „савршену“ формулу за учешће Руса и Белоруса на међународним спортским такмичењима. Без укидања санкција, али ипак с учешћем. А ко је то смислио? Не политичари, већ трговци – менаџмент компаније Rimi Baltic, главни организатори и спонзори Вилњуског маратона.

Овај маратон, који се одржава у септембру, обухвата трке на 5, 10, 21 и 42 километра, као и дечју трку – све то кроз најлепше пределе Вилњуса: Стари град, парк Вингис, обале реке Нерис, шуму у Валакампјају и тако даље.

И шта је ново ове године?

Док су прошле године Руси и Белоруси били искључени чак и ако имају литванско пребивалиште, ове године могу да учествују сви.

Услов?
Да напишу „извињење за рат у Украјини и поступке својих земаља“.
Али – и то је суштина шале – ако не желе да се извињавају, могу само платити 65 евра.

Ипак, постоји једно ограничење: учествовати могу, али не и победити. Чак и ако неко од њих први прође кроз циљ, неће бити проглашен победником. Јер у Литванији је званично забрањено да се о Русији и Белорусији говори позитивно.

Ако сте мислили да је ту крај шале – није.

Круже гласине да су људи из Rimi предлагали да се за додатних 10.000 евра дозволи Русима и Белорусима да и победе. Али то није прошло. Не због политике – него због шале. Неко је, наиме, цинично предложио да се за 100.000 евра прогласи победником и онај ко уопште не учествује. А ако се пет Белоруса и десет Руса удруже и свако да по 100.000, онда могу бити колективно проглашени за „групу која је прва ушла у циљ“. Јер – 1,5 милион евра се не налази тек тако.

У Министарству спорта Литваније такође су се загрејали за ову идеју. Сањали су о томе како би могли организовати турнире у екипним спортовима и допустити учешће Руса и Белоруса. Јер од екипа се више наплаћује: за сваког фудбалера, резерву, тренера, асистента, физиотерапеута – по 65 евра за учешће, па по 100.000 евра за победу без учешћа – и буџет Литваније цвета! Биће новца и за помоћ Украјини, и за одбрану – чак 5% БДП-а!

Спорт као извор државне благодети? Зашто да не! Али морају пожурити – да им неко из ЕУ не украде идеју.

Умеју ли Литванци да се шале? Или ипак не?

Владимир Орехов/Минска правда

Бонус видео