ШТА ПОКАЗУЈУ ТАЈНИ ПЛАНОВИ БЛОКАДЕ РТС-А: СТУДЕНТИ, ВЕТЕРАНИ, ЗБОРОВИ И „НАШИ МЕДИЈИ“ У УИГРАНОЈ АКЦИЈИ

Планови блокаде зграде Радио-телевизије Србије, која се десила у априлу ове године, захваљујући изворима са Машинског факултета у Београду доспели су у јавност. Садржај ових планова јасно указује да иза читаве акције није стајало импровизовано студентско незадовољство, већ јасно координисана акција, унапред осмишљена са свим детаљима и групама које учествују.

Документа, у виду  руком исписаних задатака,  садрже и мапу околине РТС-а са обележеним прилазима, улазима и излазима, као и стратешким тачкама за распоређивање људи, што све заједно указује на постојање логистике, медијске координације и сценарија који су били припремљени пре самог изласка на терен. Унутар самог плана детаљно су обрађени и тактички кораци, уз нагласак на ненасиље као метод деловања, али и уз јасно одређене улоге по фазама, што указује да је читав механизам функционисао по моделу организованих структура, где је свако знао свој задатак.

Белешке пронађене у истој фасцикли показују да је акција била осмишљена у слојевима, са именованим групама попут „Зборови“,  „Ветерани“ и „наши медији“, које су добиле посебне улоге и функције унутар целог процеса.

Посебно је значајно да се у плану помиње и „Машинерија“, што у контексту других белешки указује на учешће дела студената са Машинског факултета, чиме је институционални профил организатора добио конкретну географску и академску одредницу.

Оно што посебно узнемирава јесте чињеница да је у документу уписано да „медији наши присутни“, што указује на логистички договор са  повезаним медијским структурама, које нису посматрачи већ део планиране акције, задужени за извештавање са терена по унапред дефинисаним наративима. А што се између осталог и потврдило током читаве акције, јер су прозападни медији попут Н1 и Нова С први били на месту догађаја.

Фразе попут „окупљање у подземну ЕТФ културну тачку“, „нема уласка у РТС из Таковске“ и „ненасилан одговор на агресију државе“ показују степен унапред планираног сценарија који укључује и пројекцију могућег сукоба, али и инструкције за јавну презентацију тог сукоба као акта репресије над грађанским отпором. Помињање српских симбола, као што су „ветерани и српска обележја“, у делу документа посвећеном утиску који треба оставити у јавности, додатно отвара простор за манипулативно креирање утиска да је реч о ширем, друштвеном отпору а не о политички мотивисаној акцији ограничене групе људи, о чему је Васељенска више пута писала, наводећи да су српске заставе и слични симболи само средство за ангажман већег броја људи.

На крају, важан детаљ је и чињеница да је материјал пронађен у мапи Фонда европских послова АП Војводине, што покреће и питање да ли одређени институционални ресурси стоје у служби оваквих акција, или барем пролазе кроз структуре које немају надзор над оним што се са тим ресурсима догађа.

Н.В. / Васељенска