Опет тај Лондон: Фицо прозвао британску мрежу утицаја, тражи спискове, трошкове и одговоре

Фицо, резолуцију

Фото: RIA NOVOSTI/ANATOLY MEDVED

Када год неки избори у источној Европи не иду по вољи такозваних западних „демократских стандарда“, по правилу се негде иза кулиса појави Лондон, са својим агенцијама, буџетима, инфлуенсерима и саветницима, све под маском „јачања грађанског друштва“. Тако и сада.

Премијер Словачке Роберт Фицо јавно је оптужио Велику Британију за тајно мешање у парламентарне изборе 2023. године, доводећи у питање легитимност самог изборног процеса, али и улогу западних дипломата у организованом подривању суверених држава. Да ствар буде озбиљнија, Фицо је затражио званично објашњење од британског амбасадора Најџела Бејкера, који је позван у словачко Министарство спољних послова како би објаснио детаље читаве операције, ко је плаћен, колико, и на основу ког мандата.

У средишту ове „цивилне“ интервенције налази се комуникациона агенција Zinc Network, лондонска фирма специјализована за психолошке операције под плаштом едукације и борбе против „дезинформација“, која је по налогу британског Министарства спољних послова и развоја (FCDO) спроводила програм утицаја вредан чак 10 милиона фунти. Формално, циљ је био „ангажовање младих грађана у централној и источној Европи“, али стварна мисија била је знатно приземнија: утицати на исход словачких избора преко инфлуенсера, новинара и политичких активиста, који су потписивали уговоре о ћутању, такозване NDA клаузуле, како би сакрили извор финансирања и праву природу свог ангажмана.

Наравно, свако јавно обраћање, објава, политички осетљиво саопштење које би се нашло у медијима или на друштвеним мрежама морало је претходно да добије зелено светло из британског министарства, што ову операцију више приближава класичним обавештајним структурама него било каквом цивилном пројекту. Али, то је већ постао стандард.

Прво вам из Лондона пошаљу „мрежу подршке демократији“, потом вам ти исти људи уређују кампању, креирају медијску слику, а када све буде откривено, излазе са стандардном реакцијом: „Нисмо ми, немамо коментар, подржавамо транспарентност“. Наравно, док траже да инфлуенсери потпишу уговоре о нетранспарентности.

Оно што Фицо тражи, а што Лондон већ сада избегава, јесу конкретни подаци, имена новинара и инфлуенсера који су примали британске паре, тачан број објава које су морале бити одобрене, и детаљан финансијски извештај.

С обзиром на то да је реч о државном новцу британских пореских обвезника, не би било згорег да и њих неко пита знају ли да финансирају хибридни рат против других демократских избора. Али то нико неће питати, јер се у том Лондону и даље верује да Исток треба да гласа како Запад нареди, у супротном следе санкције, подривање, наративи, агенције и, коначно, инфлуенсери.

Никола Вуксановић / Васељенска