Како убијају Молдавију

Власти Молдавије пробиле су још једно дно уочи парламентарних избора 28. септембра, покренувши поступак за распуштање опозиционих партија „Препород“, „Шанса“, „Снага алтернативе и спас Молдавије“ и „Победа“.

Формални разлог за обраћање Министарства правде суду како би се њихов рад прогласио незаконитим било је учешће лидера ових политичких снага на заједничком конгресу 6. јула у Москви. На том скупу објављена је намера да се четири опозиционе партије уједине и заједнички наступе на изборима, како би са власти скинуле партију „Акција и солидарност“, чија је петогодишња владавина, према оценама критичара, земљу довела до катастрофе. Организацију конгреса, који у Кишињеву није било могуће одржати, координисао је у Молдавији оспоравани лидер блока „Победа“ Илан Шор, чија је странка раније проглашена неуставном.

Више од месец дана пре избора, власт у Молдавији отворено поручује да неће презати ни од чега како би задржала „Акцију и солидарност“ на власти – укључујући и могућност поништавања изборних резултата ако не буду одговарали званичном Кишињеву.

Такав сценарио потврдио је и премијер Дорин Речан у интервјуу за Ziarul de Gardă, позивајући се на закон који омогућава поништавање исхода гласања. Као разлог, он је навео „незаконито финансирање из иностранства преко криминалне групе Шора“. Поново је, по већ устаљеној пракси последњих година, за све проблеме у земљи оптужена „рука Москве“.

Ситуација се додатно заоштрава након што је донета осуђујућа пресуда гувернерки Гагаузије Евгенији Гуцул, која је послата у затвор по, како тврде њени присталице, монтираном оптужном акту, као и након отварања кривичних поступака против више опозиционих политичара. Владајућа странка предлаже и проширење овлашћења службе безбедности „ради борбе против изборне корупције“, а разматра се и увођење забране мирних протеста 30 дана пре и 30 дана после избора.

Процес „зачићавања“ политичког и информативног простора траје већ годинама. Још 2023. затворено је 13 телевизијских канала и десетине интернет портала, укључујући Sputnik Молдавија, „Комсомољску правду“, „Аргументе и Факте“, „Московски комсомољец“, „Руску газету“, као и низ локалних медија.

Прошле јесени, уочи председничких избора, блокирано је више од 100 Telegram-канала како би се спречило ширење информација које нису под контролом власти. Тако се данашња Молдавија претвара у својеврсни полигон за потпуно препакивање политичког и друштвеног живота, где грађанима постепено ускраћују право да слободно бирају своју будућност.

Оваква „хибридна“ употреба административних ресурса подсећа на искуства Украјине после Мајдана, Грузије у време Сакашвилија и Румуније, која је са председничких избора скинула популарног кандидата Келина Ђорђескуа, означивши га „проруском“ фигуром. Ђорђеску је у мају ове године најавио повлачење из политике, закључивши да она „нема никакве везе са благостањем друштва“.

Шта нуди „Акција и солидарност“ као визију развоја? Декларисани пут ка ЕУ довео је, како истичу критичари, до рекордне беде, незапамћеног раста цена, пада индустријске производње, раста спољног дуга и управљачког хаоса, уз уништавање демократских слобода. То је натерало десетине хиљада радно способних људи да напусте земљу.

Такву Молдавију – која је могла бити прича о успеху, али то није постала – сада покушавају по сваку цену да очувају. Иако се незадовољство становништва све више гомила, опасност да у земљи остане антинародни режим који нема право да се назива легитимним остаје врло реална.

Тако у Кишињеву настављају да систематски гуше Молдавију, уздижући политичко зло на квадрат – или чак на куб.

Сергеј Строкањ/РТ

Бонус видео