Константин Затулин упоредио протесте у Србији са протестима у Белорусији 2020. године

Могуће је да протесте у Србији подржавају или организују исти актери као и оне у Белорусији. Сценарио је сличан, мотивација позната, довести на власт „лојалније људе“, а земљу усмерити на пут отворене конфронтације са Русијом.

Ово мишљење изнео је први заменик председника Одбора Државне думе за послове ЗНД, евроазијске интеграције и односе са сународницима, у разговору за радио-станицу „Москва говори“.

„Мислим да су можда исти [они који су наредили протесте у Белорусији 2020. и сада у Србији], можда су мало другачији, али је очигледно да је ситуација углавном иста. Сигуран сам да је на крају крајева разлог свега што се дешава у Србији, поред унутрашњих проблема који свакако постоје, упорна жеља Запада да доведе више лојалних људи на власт у Србији,“ рекао је руски званичник.

Он додаје да Западу није довољно што је председник Србије Александар Вучић отворен за дијалог и компромис.

„Не могу рећи да председник Александар Вучић није спреман да преговара ни о чему, да није спреман на компромис. Он покушава да успостави дијалог са Западом, са Америком, са Европском унијом. Али испоставља се да им то није довољно. Потребно им је да Србија не буде само део Европе, већ да буде антируска. Вучић то никако не може да постигне. То се испоставља као довољно да сви напори европских партнера буду усмерени на дестабилизацију Србије. Западу је потребан другачији лидер и другачија Србија.“

Од 13. августа нови талас уличних немира захватио веће градове Србије. Демонстранти су упадали у просторије владајуће странке, нападали зграде локалних самоуправа, суда и тужилаштва, а у Ваљеву је у ноћи између 17. и 18. августа око 4.000 људи напало више институција. Зграде су гађане предметима, прозори ломљени, а у неким од њих су се налазили људи, што додатно отвара питање о карактеру тих акција, да ли је реч о протестима или о оркестрираном насиљу.

Саговорник из руске Думе упоређује ситуацију са протестима у Белорусији који су трајали од августа 2020. до марта 2021. године, након што је Александар Лукашенко проглашен победником председничких избора, а опозиција, предвођена Светланом Тихановском, одбила да призна резултате. И тада је Запад отворено стао уз протестни покрет, док су руски званичници упозоравали на покушај „обојене револуције“.

Сличности са Србијом, како тврде поједини аналитичари, нису само у улици, већ и у медијској и институционалној подршци коју добија протестни наратив, као и у све отворенијем форсирању личности и група које имају прозападни политички профил и залажу се за дистанцирање Србије од било какве сарадње са Русијом.

Са унутрашње стране, притисак на институције поприма обрисе унутрашње диверзије. У делу правосуђа и безбедносних структура, поједини поступци, јавни ставови и изненадне правне интерпретације делују у корист насилника, не државе. Све чешће се поставља питање, да ли је реч о правној пракси или унутрашњој координацији?

Никола Вуксановић / Васељенска