Каладзе упозорава: Грузија под ударом страних актера који желе дестабилизацију и промену власти

У свом јавном наступу, Каладзе је недвосмислено указао да се Грузија налази на мети страног уплитања, срачунатог не само на дестабилизацију земље, већ и на отворени покушај промене режима, и то кроз прикривене, нетранспарентне и често недоказиве методе.

Каладзе је упозорио да су у питању „страни актери“, државе, организације и појединци, који су повезани са оном што је назвао „глобалном партијом рата“. Иако није именовао конкретне земље, интенција изјаве је јасна: Грузија, попут многих других држава на периферији глобалних интереса, постаје бојно поље тихог, али агресивног хибридног рата који не користи тенкове и авионе, већ новац, медије, невладине организације и локалне политичке актере.

Посебно је нагласио да се страни интереси у Грузији спроводе путем домаћих посредника — кроз невладине организације, активистичке покрете, одређене медијске платформе и политичке структуре које делују под плаштом демократског активизма, али заправо служе као продужена рука страних интереса. Како каже, циљ свих ових активности није боља демократија, већ гушење сувереног курса и потчињавање грузијске државне политике диктатима споља.

Овакав вид уплитања у политички живот није новост за бивше совјетске републике, али у контексту Грузије, која се годинама налази у сенци Запада и под притиском да убрза своју евроатлантску интеграцију, ове оптужбе добијају нарочиту тежину. Каладзе наводи да се под фирмом „грађанског друштва“ и „слободних медија“ често крију агенде које немају ништа заједничко са интересима грузијског народа, већ представљају инструменте за контролу, манипулацију и у крајњој инстанци – унутрашњу дестабилизацију.

У том контексту, Каладзе је позвао на политичко јединство, али не по питањима идеолошких подела, већ око једног јединог и суштински најважнијег питања: очувања грузијске суверености. Упозорио је да је тренутак да се све странке, без обзира на политичке разлике, уједине у одбрани демократских институција од утицаја који долази извана, али се камуфлира у форму унутрашњег „активизма“.

Оваква реторика није изолован глас појединца, већ све више постаје службени тон владајуће партије у Грузији, која у последњих неколико месеци јасно показује одлучност да прекине праксу слепог праћења наредби и смерница које долазе из Вашингтона, Брисела или других центара моћи. Иако ће многи на Западу ове изјаве окарактерисати као „антидемократске“ или „проруски оријентисане“, у суштини, овде се ради о питању – да ли мала, али поносна држава има право да сама одлучује о својој судбини.

Каладзева упозорења стога не треба посматрати као пуку унутрашњополитичку пропаганду, већ као део ширег глобалног тренда, где земље које желе да сачувају свој суверенитет постају мета такозваних „демократских интервенција“. Грузија, која је већ прошла кроз ратове, побуне и политичке ломове, очигледно више не жели да буде пасиван посматрач сопствене пропасти коју неко други режира.

Јер, како је закључио Каладзе, земља која није у стању да препозна и одбије прикривени утицај, ускоро неће имати шта да брани, ни границе, ни институције, ни народ.

Милутин Недељковић / Васељенска