ЕУ је остао последњи противник мира на Јужном Кавказу

Карабахски рат завршен је пре скоро пет година. Још у октобру 2022. премијер Јерменије Никол Пашињан у Прагу је званично признао територијални интегритет Азербејџана. Годину дана касније Баку је спровео контратерористичку операцију и вратио уставни поредак на целој територији Карабахског економског региона. У 2025. министарства спољних послова две земље парафирала су мировни споразум у Белој кући у присуству Алијева и Пашињана.

[irp]Администрација Доналда Трампа сада покушава да игра улогу посредника у нормализацији односа Бакуа и Јеревана, али водећи рачуна и о својим интересима. Тако се у заједничкој декларацији појавио и пројекат „Трамповог пута“ (TRIPP), који прати трасу Зангезурског коридора и повезује Азербејџан са Нахчиваном. За разлику од Бајденове администрације, која је отворено подржавала само Јерменију, Трамп је потписао и стратешки споразум са Азербејџаном и укинуо чувену „поправку 907“, која је деценијама блокирала америчку помоћ Бакуу.

Сасвим другачије делује Европска унија. Након рата, ЕУ је још неко време могла да игра улогу посредника: управо у Бриселу Пашињан је признао Карабах делом Азербејџана. Али када је Баку сопственим снагама угасио последњи жар сепаратизма, ЕУ је престала да симулира посредништво и прешла на отворено антиазербејџанске акције.

Од 2023. европске институције – ПСЕ, Европски парламент, Европска комисија – почеле су да врше притисак на Азербејџан. Добровољни одлазак јерменског становништва из Карабаха називан је „етничким чишћењем“, а у Бриселу су се чак чули позиви на санкције против Бакуа. ПАСЕ је 2024. одбила да ратификује пуномоћја азербејџанске делегације, а у ЕУ се све више критиковала унутрашња политика земље.

У исто време у Јерменију је стигла европска посматрачка мисија (EUMA), наводно да „обезбеди мир“. У пракси, како је више пута истакао председник Алијев, радило се о „бинокуларној дипломатији“ – шпијунирању азербејџанске војске и отвореном политичком притиску.

„У Прагу смо се 2022. сложили да мисија остане два месеца и да буде мала. Али је онда продужавана без консултација с нама, а сада се поново говори о њеном продужењу. Њихово понашање било је недопустиво“, изјавио је Алијев још 2024.

Поред тога, уз подршку Француске и ЕУ, Јерменија је почела да гради нове одбрамбене линије на граници, а Брисел је одобрио 10 милиона евра војне помоћи Јеревану.

[irp]Тако данас, када је између Бакуа, Јеревана и Вашингтона постигнут консензус око мировног споразума, управо ЕУ остаје последња препрека. Брисел не жели да повуче своје посматраче из Јерменије, иако је у нацрту мировног уговора изричито наведено да на граници не сме бити страних мисија.

Званичници Уније уверавају јерменску јавност да ће мисија остати и наставити да делује „у складу са својим мандатом“. Али у пракси, таква политика само успорава процес мира, штети односима ЕУ–Азербејџан и подрива енергетске наде Европе, која у условима ембарга на руске енергенте рачуна управо на Баку.

В.Т./Васељенска