ОПЕТ БРАНЕ САВОВИЋ! Саопштење којим се осуђује притисак на рад ВСТ донето без подршке Доловац и Стаменковића!

Доловац и Стаменковић нису подржали саопштење ВСТ којим се осуђује политички притисак на рад ове институције, и као и много пута до сада, стали су у одбрану своје штићенице Бојане Савовић.

„Апелујемо на уздржавање од било каквих непримерених утицаја на рад Савета и његових радних тела“, наводи се у  саопштењу Високог савета тужилаштва, које је издато након што је испред зграде ВСТ  у понедељак одржан политички скуп у организацији НВО Цеприс и политичке иницијативе Проглас, а поводом дисциплинског поступка који се одржавао против тужитељке Бојане Савовић.

Међутим, како сазнајемо од добро обавештених редова из тужилаштва, саопштење у ком се осуђују политички притисци на рад ВСТ , нису били подржани од две кључне особе у Савету, и то председника Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић и врховне тужитељка Загорка Доловац.

Иако скуп није био никакав народни израз незадовољства који брани једну тужитељку, већ пажљиво режиран политички догађај у организацији саме Савовић и њених сарадника, са једним јединим циљем, да се на дисциплинску комисију изврши притисак и поступак делегитимише у јавности, Стаменковић и Доловац у томе нису видели ништа спорно.

Треба имати у виду да се управо Загорка Доловац лично заложила у чак дванаест дисциплинских пријава и спасила тужитељку Савовић од процеса који су били покренути против ње. Све то проистиче из чињенице да је Бојана Савовић каријеру започела у кабинету врховне тужитељке као секретар, одакле ју је Доловац упутила  у Одељење за борбу против корупције, а онда је лично изабрала да постане тужитељка у Вишем јавном тужилаштву.

Тако је Загорка Доловац створила заштићени круг унутар правосуђа, у коме дисциплинска одговорност не важи једнако за све. Савовић, као и њене колеге Борис Мајлат и Ивана Поморишки, не само да уживају институционални имунитет, већ су и међу најчешће „обучаваним“ кадровима, учесници бројних програма финансираних са Запада, који су их припремали да делују као инструмент одређених политичких интереса под плаштом „реформи“.

Зато није нимало изненађујуће што управо они који су је годинама постављали, штитили и усмеравали нису хтели да подрже саопштење којим се осуђује притисак на рад и одлуку дисциплинску комисију. Напротив, то је најјаснији доказ да се притисак не врши само споља, већ и изнутра, и да је случај Бојане Савовић у овом случају више од дисциплинског предмета  он је огледало читавог стања у српском правосуђу, где закон важи за све, осим за оне који су довољно блиски Загорки Доловац.

Подсећамо да последњи поступак није покренут због „политичких ставова“, већ зато што је Савовић грубо вређала свог надређеног, тужиоца Миодрага Марковића, и упутила му низ претњи да ће „бити ишутиран у дупе“, алудирајући на моменат када њена структура политичара дође на власт, што је по тужилачким прописима јасан дисциплински прекршај.

Софија Марић / Васељенска