Велика светиња до које се тешко стиже: Манастир Увац више пута се дизао из пепела, око њега и данас расте посебна дивља винова лоза

На самој граници између општина Чајетина и Прибој на 25 километара југозападно од Златибора, у кањону реке Увац сместила се велика светиња до које није лако доћи. Према доступним подацима манастир Увац је изграђен у 13. веку као својеврсна брана богумилској јереси и надирућем исламу. Верује се да је овај манастир задужбина Немањића, иако није познато ко је тачно ктитор, а податак из једне црквене књиге из 1622. године сведочи да је ово здање посвећено рођењу Пресвете Богордице.

– Од кад знамо за себе, знамо и за овај манастир. То је наша светиња која нам пружа духовни мир. Био је рушен и спаљиван, али се увек дизао као феникс из пепела. У нека давна времена, како су причали наши преци, манастир Увац био је од суштинског значаја за опстанак Срба у овом крају, каже за РИНУ један од мештана села Стубло у чијој близини се манастир и налази.

Манастир Увац дуго времена био је потпуно запуштен и напуштен, али захваљујући истраживањима и раду Народног музеја из Ужица почетком деведесетих саграђени су и освештани црква и конак, а цео комплекс је стављен под заштиту државе. На Малу Госпојину 1995. манастир Увац је поново оживео после готово три века.

Манастир Увац припада Жичкој епархији и истиче се посебном природном лепотом који га окружује. Нестварни крајолици стварају посебан доживљај свим путницима намерницима који се одлуче да посете ову светињу.

„Овде и данас можете видети дивљу винову лозу, за коју се тврди да је расла још у доба старог манастира. Овуда пролазе само путници намерници, током летњих месеци буде доста посетилаца. Током зиме је мање. Нама мештанима је велика срећа и част што живимо у близини овакве светиње,“ истиче наш саговорник.

РИНА