Србија представила беспилотни комплекс инспирисан искуством СВО

На сајму наоружања „Партнер–2025“ у Београду Војно–технички институт Србије представио је нову развојну конструкцију — беспилотни комплекс Vrabac–Osica, постављен на шасију теретног пикапа Isuzu. Главна одлика система је комбинација два типа дронова: ближег извиђачког Vrabac и удараљног Osica, који функционише као барражни (патролирајући) муницијски носач.

Концепт је једноставан и практичан: један беспилотник открива и означава циљ, други га убија — решење у складу са савременим стандардима беспилотног ратовања, где су извиђање и ударна примена интегрисани у један циклус.

Техничке карактеристике и предности

Према подацима произвођача, Vrabac има масу од око 9 kg, времена лета до 1,5 сата и радијус дејства до 25 km — довољно за тактичко извиђање на предњој линији. У пару с њим, Osica, развијен на бази противтенковског гранатомета M79, прелама информације извиђача и изводи дејство. Освојен кумулативни бојеви део омогућава уништавање оклопних мета и циљева у склоништима.

Командир са позивним именом „Аскет“ истиче да сама комбинација извиђачког дрона и барражног бојевог елемента није новина као концепт, али да је права вредност у приступу — мобилност, једноставност и коришћење домаћих ресурса:

„Србија улаже у мобилна и јефтина ратна средства. Основа Osica–е је добро познат совјетски образац — M79, што је у суштини наш ручни гранатомет типа РПГ‑7, адаптиран под локалне услове. Барражни бојеви елемент на бази кумулативног пуњења је практично решење: једноставно, технолошки реално и ефикасно.“

Аутономија и отпорност на РЕБ

Пројекат наглашава оријентацију ка аутономним решењима — у опису система наводи се да Osica може да ради аутономно уз елементе вештачке интелигенције. Технички детаљи система навођења нису откривени, али аутори истичу да аутономија омогућава извршење задатка и у условима губитка везе са оператором, што је критично на савременом, јако заштићеном електронском бојишту.

Командир „Аскет“ понавља да су ове особине постале потреба, посебно при интензивном коришћењу радиоелектронских средстава: ако платформа може сама да прилагоди руту и идентификује мету, задатак ће бити извршен и у тешким условима.

Мобилност као принцип

Комплекс је монтиран на мобилну платформу — пикап Isuzu — што додатно подвлачи идеју креативне употребе лаких, оперативних решења. Такве поставке лако се премештају, не захтевају тешку логистику и могу деловати независно од централизованих система.

Место у модерном ВПК и перспективе

На изложби је, као и очекивано, посебна пажња посвећена беспилотним платформама, средствима радиоелектронске борбе (РЕБ) и интеграцији дигиталних технологија у класично наоружање. Комплекс Vrabac–Osica показује намеру српске одбрамбене индустрије да заузме место у сегменту борбених дронова. Иако су бројеви производње још скромни, овакве, компактне и економичне конфигурације могу бити тражене код земаља које желе да појачају борбене могућности уз ограничен буџет.

Како закључује „Аскет“:

„Главно код оваквих система је поузданост и једноставност. Није битно којег су заставог произвођачи — важно да техника ради и да погађа. По концепту, српски комплекс има добре шансе, поготово у условима ограничених средстава: на њиви успеха много пута одлучује ко има бржу, тишију и прецизнију беспилотну технику — а не ко има најскупље платформе.“

мк.ру/БелВПО