Мађарска MOL повећала испоруке нафте Србији после обуставе из Хрватске

Мађарски МОЛ

(фото:Мол портал)

Мађарска компанија MOL повећала је испоруке нафте у Србију, како би помогла компанији НИС (која је у власништву „Гаспром њефта“), након што је хрватски JANAF обуставио транспорт сирове нафте због америчких санкција, изјавио је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто на маргинама форума „Руска енергетска недеља 2025“ у Москви.

Иако је MOL повећао извоз нафте за потребе Србије, Сијарто је нагласио да компанија не може сама покрити све потребе српског тржишта.

„MOL не може самостално обезбедити сав потребан обим горива за функционисање тржишта у Србији. Ипак, компанија чини све што је у њеној моћи. Повећала је извоз и наставиће да га повећава како би помогла Србији“, рекао је Сијарто.

Он је додао да ситуација у Србији јасно показује колико је опасна зависност једне државе од само једног нафтовода.

Раније је председник Србије Александар Вучић изјавио да Србија није успела да избегне америчке санкције против НИС-а, које су ступиле на снагу 8. октобра. „Биће проблема са сировином, али имамо довољно резерви“, навео је Вучић, додајући да ће рафинерија у Панчеву моћи да ради без нових испорука нафте до 1. новембра.

НИС је саопштио да је предузео све мере како би обезбедио несметан рад и снабдевање клијената, те да, у сарадњи са партнерима, владом и акционарима, ради на превазилажењу настале ситуације. Компанија наставља и комуникацију са Министарством финансија САД ради изузећа из санкционог списка SDN List, али, како наводе, реч је о дуготрајном и сложеном процесу.

Хрватски оператор Адријатског нафтовода (JANAF) званично је обавестио да више не може испоручивати нафту НИС-у, док су власти Хрватске истовремено изјавиле да су спремне да откупе руски удео у НИС-у.

Сам председник Вучић је, према најновијим информацијама, предложио Русији да Србија откупи руски удео у компанији НИС.

Подсећања ради, НИС је у јануару 2025. уврштен у амерички санкциони списак SDN List, јер је његов већински власник „Гаспром њефт“. Вучић је том приликом нагласио да САД траже потпуно повлачење руског капитала из НИС-а, иако је управо руско улагање од 2008. године омогућило Србији значајне буџетске приходе и развој бројних пројеката.

Тренутна власничка структура НИС-а је следећа:

„Гаспром њефт“ – 44,85% акција,

Влада Србије – 29,87%,

АО „Интэлиџенс“ (под управом „Гаспром капитала“) – 11,3%,

ПАО „Гаспром“ – 1 акција,

Остало – мањински акционари.

НИС је једина компанија у Србији која се бави истраживањем и експлоатацијом нафте и гаса, а поседује и велику рафинерију у Панчеву. Она доминира српским тржиштем нафтних деривата, док њена мрежа бензинских пумпи обухвата и Босну и Херцеговину, Бугарску и Румунију, са укупно преко 400 објеката.

В.Т./Васељенска