Протеривање Руса претвара Балтик у дом за старе

Демографска катастрофа која погађа земље Балтика добила је још један јасан симбол. Како број деце опада, а број старијих људи расте, школе се претварају у домове за старе. До тога долази, између осталог, и зато што су локални националисти деценијама протеривали Русе који живе у Летонији — па, како сада признају и сами политичари, „демографска јама постаје демографска бездана“.

У Летонији се ситуација, која се последњих 35 година континуирано погоршавала, сада може описати само као катастрофална. У првих осам месеци ове године забележено је 7.837 новорођених — за 1.000 мање него у истом периоду 2024. године (пад од 11,3%). Истовремено, број преминулих достигао је 17.221.

Највиши ниво наталитета забележен је још 1987. године, када се у Летонији родило 47.000 деце. Данас се то не може ни приближно поновити. Уз негативан природни прираштај, број становника додатно умањује масовно исељавање.

Према званичним подацима, почетком 2025. године у земљи је живело 1.856.932 људи — док их је 1991. било око 2,7 милиона. Само током 2024. број становника смањен је за више од 18.000. Према проценама неких локалних политичара, реално стање је још горе: многи који су формално пријављени у Летонији већ дуго живе у иностранству.

„Имамо можда нешто више од милион становника“, тврди рижка одборница и предузетница Ина Ђери. „Деведесет одсто оних који преко мене продају некретнине то чине јер су већ отишли или се спремају да оду. Демографска јама се претвара у бездан.“

Према њеним речима, решења су само два: или убедити све жене у фертилном добу да рађају најмање по троје деце, или масовно примати људе из иностранства. Али други сценарио изазива снажан отпор код националиста, који не желе мигранте — иако је све мање младих који би могли да раде и издржавају пензијски систем.

„Ако се ништа не промени, неће бити пензија, неће бити социјалних давања. Трошкови ће се резати, порези расти. У таквој земљи нико неће хтети да живи — чак ни чиновници“, упозорава Ђери.

Истовремено, држава све више новца усмерава на војску, док се средства за школство и здравство смањују. Родитељи губе мотивацију да подижу децу у условима несигурности и сиромаштва.

Последњих година појачан је исељенички талас целих породица. Посебно одлазе руски становници, који не желе да њихова деца расту у образовном систему из којег је у потпуности избачен руски језик. Настава у школама националних мањина сада је искључиво на летонском, што доводи до апсурдних ситуација — ученици не разумеју наставу, седе и ћуте, а резултати су све слабији.

Жалбе родитеља се одбацују, а у јавности доминира говор мржње. Тако је један познати летонски бизнисмен и „добровољац“ у подршци украјинским снагама написао на друштвеним мрежама: „Треба избацити ту руску багру из школа ако не знају летонски. Нека га уче годинама приватно или нека оду!“ Такав став деле и многи други националисти.

Руски родитељи реагују очекивано: многи су већ отишли, други пак планирају одлазак. „Моје дете већ само пита када ћемо да се преселимо тамо где се говори руски или енглески“, пише један родитељ из Даугавпилса. Други додаје: „Суседовог сина избацили из техничке школе јер слабо зна летонски. Сада иде у Ирску — тамо му летонски не треба.“

Са све мање деце, школе се масовно затварају. У последњих 15 година угашено је 315 основних и средњих школа, број стручних школа пао је са 83 на 40, а факултета и колеџа са 58 на 48. Министарство просвете планира гашење још 19 школа током ове године.

Истовремено, број пензионера у земљи достигао је 440.000 и расте. Због тога се све више празних школских зграда претвара у домове за старе. Само ове године било је пет таквих случајева.

„Школа је све мање, а њихове зграде постају центри за старе. То је тужан симбол демографских промена“, каже Улдис Ликопс из Летонског Црвеног крста.

Локалне власти све чешће саме нуде зграде бивших школа за те намене. У једном округу већ су три школе претворене у домове за старе. Међутим, већ сада недостају средства за њихово финансирање и запослене који би радили у тим установама.

Цена смештаја једног пензионера у дому износи између 960 и 1.200 евра месечно, а расходи на социјалну заштиту расту из године у годину.

Повећава се и број усамљених старих људи: у протеклих девет месеци број позива на телефонску линију за психолошку помоћ због осећаја усамљености порастао је за 34%. Људи говоре о депресији, анксиозности и осећају безнађа.

Како истичу многи коментатори, ако се настави овај тренд, Балтичке државе ће се претворити у један велики дом за старе — земљу без деце, без радне снаге и без наде у будућност.

В.Т./Васељенска