Изазови јавног тужилаштва или изазови опстанка Доловац: три дана бламаже, страха и покушаја куповине гласова на Копаонику

Друга струковна конференција Високог савета тужилаштва, одржана од 20. до 22. октобра 2025. године на Копаонику, са симболичним називом „изазови јавног тужилаштва, не само што је обележена низом скандала, безбедносних инцидената и институционалног понижења, већ је показала да председник Савета, Бранко Стаменковић, није у стању да изађе у коштац ни са основним изазовима, а камоли да решава изазове у читавом тужилаштву. Све што је јавност могла да види јесте да Стаменковић није дорастао функцији коју обавља,да су му потези током читавог трајања конференцији били импулсивни и непрофесионални, почевши од сакривања догађаја од јавности, до покушаја да заобиђе безбедносне протоколе након дојаве о бомби, јавног читања поверљивих података из казнене евиденције и крајње субјективне оцене  рада присутних истраживачких новинара.

Уместо стручне расправе и решења ка тужилачкој независности, Друга струковна конференција Високог савета тужилаштва, претворила се у тродневни низ скандала, унутрашњих обрачуна и демонстрације све дубљег урушавања институционалног интегритета, али пре свега борбе одметнутог тужилачког система за сигурне гласове на предстојећим изборима за нове чланове Високог савета тужилаштва.

Председник Савета Бранко Стаменковић, који већ дуже важи за човека без легитимитета и сопственог капацитета, још једном је показао да није у стању ни да води Савет, ни да контролише себе. Наиме, и пре него што је конференција званично почела, већ је обележена низом контраверзи, од тога да нико од новинара није био позван, изузев Верана Матића, до незаконитог покушаја обарања кандидатуре тужиоца Николе Ускоковића. Али пођимо редом….

На сам дан отварања Конференције, Ивана Поморишки је каснила читав дан, и то јер су припадници УКП ушли у Треће основно јавно тужилаштво, на чијем се челу дотична налази, и то јер је управо ово тужилаштво било извор информација у јавност о поверљивој истрази. Додуше, да из Трећег ОЈТ информације цуре, није први пут, јавност је више пута имала прилику да на друштвеним мрежама опозиционих политичара прочта делове истраге које се воде у тужилаштву које води Поморишки. Ипак, ни упад УКП је није спречио да се придружи бившем шефу посебног одељења Вишег јавног тужилаштва за високотехнолошки криминал, Борису Мајлату, иначе кандидату вишег јавног тужилаштва у Шапцу за Високи савет тужилаштва. То је посебно интересантно, будући да је према речима колега Мајлат у тужилаштву у Шапцу провео свега један дан, али су шабачки тужиоци били једногласни у одлуци да подрже некога кога уопште не познају.

Ни почетак Конференције није протекао како је Стаменковић замислио, јер су сви чланови Вишег јавног тужилаштва у Београду, у току његовог излагања и самовољног тумачења закона демонстративно напустили скуп. Стаменковић је покушао да оправда одбијање кандидатуре јавног тужиоца Николе Ускоковића за члана ВСТ-а, тумачећи Закон о јавном тужилаштву и Правилник о управи у јавном тужилаштву на начин супротан самом акту, што је изазвало протест колега и довело до њиховог напуштања скупа.

Други дан Конференције једва да је једна трећина била присутна, једни због бојкота Стаменковића и покушаја наметања политичке самовоље Загорке Доловац, која је у свом познатом стилу одлучила да се не појави, а други и то, парадокасално они на које Стаменковић и Доловац рачунају, су уживали у одмору, базену или испијали пића по ресторанима и хотелима на Копаонику. Они свесни да имају итекако путера на глави су се крили од појединих новинара који су ипак сазнали за скуп, њихов страх је био толики да су за свечани коктел тражили и полицијско обезбеђење.

Међутим, ни полицијско обезбеђење а ни гости из Европске уније нису спасили свечани коктел од лажне дојаве о бомби и евакуацији. Наиме, на самом почетку одржавања коктела непозната особа је упутила претње да се у хотелу налази бомба које ће разнети читав хотел. Уместо да своје колеге и госте из Европске уније, али и госте хотела, превентивно заштити, Бранко Стаменковић је скоро петнаест минута убеђивао полицију и управу хотела да је дојава лажна и да он „зна ко стоји иза тога“, доводећи све у непосредну опасност.

Ни последњи дан конференције није прошао незапажено и без скандала, мимо свих протокола Стаменковић је, након хапшења лица које је упутило лажну претњу, пред свим гостима читао његову казнену евиденцију, иако је у питању поверљив податак.

Загорка Доловац, можда и свесна неспособности Стаменковића да све држи под контролом, иако најављена уопште се није појавила, али зато није пропустила прилику да присуством својих људи и потезима управља током догађаја из сенке. Катастрофално додуше. Није тајна да Доловац покушава по сваку цену да задржи контролу над Високим саветом тужилаштва, јер управо то тело је једина препрека њеном опстанку и њен примарни циљ је обезбедити већину.

Пошто уцене и притисци у тужилаштвима у Војводини нису дали очекиване резултате, Доловац је прибегла новој тактици, отвореној куповини подршке. Како сазнајемо, Апелационом јавном тужилаштву у Новом Саду омогућено је да на конференцију доведе чак 32 лица која нису била на званичном списку учесника, док је Апелацији у Крагујевцу дозвољено да додатно укључи још двоје.

Ни главна менаџерка изборне кампање Загорке Доловац, Ивана Поморишки, шефица Трећег основног јавног тужилаштва, није најсјајније прошла, шта више доживела је прави дебакл са својом екипом коју чине Татјана Лагумџија, већ поменути Борис Мајлат, Лазар Лазовић и Бранислав Лепотић. Њихова кампања, која је требало да осигура подршку „Загиним кандидатима“, завршила се потпуним промашајем. Додатни ударац за њих био је губитак видљивости куме Иване Поморишки, Јоване Дмитровић, главног кандидата Доловац на основном нивоу за ВСТ, која је до јуче важила за сигуран избор.

Извори наводе да су безуспешно јурили колеге из Крагујевца, Ниша, Београда и Крушевца, убеђујући их да подрже људе које је Доловац лично одабрала.

Ходницима хотела „Гранд“ три дана је одзвањало питање: „Да ли имате кандидата? Знате ли да Загорка зна да цени подршку?“,  као шифра којом су тражили гласове за свој табор. Према распореду који су форсирали, Мајлат је био предвиђен за Више, Јована Дмитровић за Основно, а Радмила Јовановић за Апелацију. „Знаћемо да ценимо“, понављали су тихо, али довољно јасно да сви схвате шта то у преводу значи.

Оно што додатно компромитује цео процес јесте чињеница да је конференција делом финансирана из буџета ВСТ-а, а делом од стране међународних партнера, ОЕБС-а, Светске банке и Савета Европе. Другим речима, утицај на кадровску слику српског тужилаштва купује се и домаћим и страним новцем. Западни партнери, који формално траже владавину права и институционалну транспарентност, у пракси спонзоришу затворене, контролисане и манипулисане процесе, преко „реформских” кадрова који се отворено понашају као политички активисти, а не правосудни службеници.

Најзад, све се ово дешава у сенци избора који би требало да одлуче ко ће у наредним годинама водити ВСТ. Уместо равноправне, транспарентне и професионалне трке, сведочили смо једном трагикомичном догађају, чији је врхунац био скандалозно саопштење Високог савета тужилаштва које је потписао лично Бранко Стаменковић, где за сопствену неспособност криви лице које је послало дојаву о бомби и две новинарке које, будући да не припадају истом политичком естабилишменту као и он сам, грубо вређа и понижава.

Копаоник је, уместо места стручне размене, постао симбол свега што је труло у српском правосуђу, и све што се десило на тој конференцији само је доказ да је институционални распад почео…