Двоје организатора блокада, обоје оптужени за рушење поретка! Шта су Бачулов и Васић радили испод надстрешнице пре трагедије?

Обоје оптужени за припрему насилног рушења поретка, обоје тог дана на истом месту, неколико сати пре него што је погинуло 16 људи

Шта је заједничко Миши Бачулову и Марији Васић, осим што су обоје хапшени због сумње у припремање насилног рушења уставног поретка и што су управо то двоје људи јавна лица блокада? Одговор се можда крије на месту трагедије која је 1. новембра прошле године однела 16 живота.

Железничка станица у Новом Саду. Дан који ће ући у црну хронику Србије, не само зато што е тог дана страдало 16 невиних људи, него што је тај дан Србију заувек поделио. Али, тог дана, 1. новембра, на истој локацији, два актера блокада, Миша  Бачулов и Марија Васић, налазили су се испод надстрешнице која ће само неколико сати касније пасти.

Миша Бачулов  „шетао“ испред

Миша Бачулов, у фокус шире јавности дошао је свега два дана након пада надстрешнице, када је из Зрењанина довезао цистерну са фекалијама, за шта ће се касније утврдити да је реч о прљавој води. Добро организован, опремљен транспарентима, заједно са осталим актерима Бачулов је те вечери, уз несебичну подршку прозападних медија, одлучио ко су кривци и већ донео пресуду. Од шока и бола који је читаву Србију сломио због огромног губитка, нико се није запитао – како су ти актери попут Бачулова и свих оних истих лица које годинама виђамо на улицама, били тако експресно опремљени крвавим шакама, фарбом, па чак и цистерном прљаве воде? И како су протести синхронизовано деловали по целој Србији у тако кратком времену, односно да ли је све ово већ било припремљено?

Бачулов је након тога више пута хапшен због насилничког понашања, али захваљујући тужилаштву које контролише Загорка Доловац, исто тако екпресно и пуштан на слободу. Почетком октобра, Александар Вучић је обелоданио снимак на ком се види Миша Бачулов како шета испод надстрешнице, неколико сати пре него што се она урушила. Бачулов то заиста јесте једном у некаквом маргиналном поткасту поменуо, али никада није објаснио шта је заиста радио испод несрећне надстрешнице.

Бачулов је јуче ухапшен, дан пред годишњицу пада, због намере да изврши покушај самоубиства за који би касније окривили државу.

Марија Васић – „заборавила да је колима“

Бивша жена Ненада Чанка, Марија Васић, професорка Змај Јовине гимназије, школе која је прва ушла у блокаду и после које је кренуо талас блокада, још је једно препознатњиво лице ових протеста. Чланица Покрета слободних грађана, Васић је била присутна на спорном састанку који одржан између активиста студентске групе Став, где припада и Мила Пајић, и где се договарало о насилним акцијама 15. марта. Васић је након што су медији пустили у јавност детаље са тог састанка ухапшена, да би је тужилаштво, такође по налогу Доловац пустило на слободу.

У својој ауторској колумни „Gde si bio kada je pala nadstrešnica?“, на порталу Нова С, Марија Васић износи интересантне детаље, наиме она наводи да је спорног дана такође била испод надстрешнице.

„На паузи читам вести, гледам се немо са колегама, схватам да сам пре мање од 12 сати била под истом том надстрешницом. Дечак из разреда на чијем часу сам била пита да ли би га пустила да иде са татом да помогне, град позива приватне грађевинске фирме, да дођу у помоћ са механизацијом. “Иди и јави ми све.” Заборављам да сам на посао дошла колима, у паници зовем такси.“

Не би то било ништа спорно да Чанкова бивша жена користи железнички саобраћај, да живи ван Новог Сада, а не на Лиману 1, или да није, како и сама наводи у тексту возач са сопственим колима, али и корисник таксија. И не би било ни чудно, да иста та Марија Васић уз Мишу Бачулова није једно од најпрепознатљивијих лица блокада, особа која је оптужена за исто кривично дело, и особа која припада и идеолошки и преко спонзора истом кругу људи.

Случајност или извиђање?

Да ли је могуће да се двоје људи, који немају навику да користе железнички превоз, који немају везе са том локацијом, који су у потпуно одвојеним животним токовима, и који ће у различитим моментима бити оптужени за исту ствар, случајно нађу на истом месту, испод исте конструкције, истог дана?

У сваком другом контексту, ово би био само низ несрећних поклапања. Али када говоримо о људима који су:

-директно повезани са кампањама против државе,

-касније учествовали у протестима управо поводом те трагедије,

-и ухапшени под сумњом за политички мотивисане подухвате,

онда ово више није само питање коинциденције. Ово је питање безбедности. Ово је питање истине. И ово је питање које мора добити одговор.

Да ли је све само трагедија?

Данас наводи покојног Ђуре Раца, оца трагично настрадле Горанке Раца, професора физике, који је након несреће јавно изнео сумњу да се рушење надстрешнице није догодило случајно, све више звуче као путоказ. Његове речи су многи дочекали са подсмехом, као теорију завере. Али, кад се појаве нови детаљи, када видимо да се двоје кључних организатора блокада тог дана налазило управо испод исте конструкције, али и све оно што је касније уследило, онда се више нико не може правити да не чује његову теорију.

Још ако свему овоме додамо деловање НВО сектора и прозападне опозиције, спремну нарацију њихових медија, али и одметнутог тужилаштва под контролом Загорке Доловац који је од почетка уклањало доказе, опструисало истрагу, изузимало из истраге најодговорније људе који су у међувремену такође постали лица блокада, онда све ово добија другу димензију, не теорију завере, него праксу која се одвоја пред нашим очима.

Весна Веизовић / Васељенска