Исти медијски напади од прозападних медија у Србији и из Приштине: Нинић и Османи бране човека осумњиченог за сарадњу са косовским службама

Интересовање за Милана Вукашиновића званог Дудук, из Лепосавића, човека који је осумњичен да је годинама сарађивао са шиптарским структурама и због кога је, како наводе наши извори ухапшено више десетина Срба, показао је адвокат Иван Нинић и тзв председница лажне државе Косово, Вјоса Османи.
У тренутку када су у Србији спроведене акције хапшења више лица због сумње на шпијунажу, а безбедносне службе прикупиле документацију која указује на цурење поверљивих података ка Приштини, Нинић је први објавио фотографије возила у којем је Вукашиновић наводно рањен. Према изворима са терена, те фотографије су начињене од стране окупационих косовских институција које су обезбеђивале локацију након инцидента, што отвара питање по ком основу је материјал из оперативних поступака непријатељске стране завршио у рукама адвоката из Србије, и то у року од неколико сати.

На све то, Нинић је алармирао прозападне медије наводећи како је „држава Србије пуцала у леђа Вукашиновићу“, избегавајући да наведе за шта је тачно Вукашиновић осумњичен. Уобичајно синхронизована реакција уследила је и из Приштине. Вјоса Османи је данас изашла са изјавом да је реч о „покушају убиства од стране државних институција Србије над држављанином Косова“ и да је тиме „нарушен суверенитет Републике Косово“. Исти наратив Нинић истовремено пласира у прозападним медијима у Србији, инсистирајући на томе да су српске институције овим чином покренуле „Бањску 2“, иако се званично не зна место догађаја, нити су резултати истраге објављени.

Тако настаје јединствена медијска конструкција, Иван Нинић из Београда и Османи из Приштине представљају рањавање Вукашиновића као „државни напад Србије на држављанина Косова“ и као нарушавање „суверенитета Косова“, иако су Косово и Метохија према резолуцији 1244 неотуђиви део Србије.
Оно што се намерно прећуткује у овом заједничком наступу јесте чињеница да је Вукашиновић, према исказима више сведока са Косова и Метохије, годинама поступао у контакту са структурама у Приштини и да су након његових информација хапшени Срби са севера покрајине.

На питање зашто се Нинић никада није ангажовао око њихових случајева, наши извори одговарају да се „не распитује за Србе који трпе последице, већ за човека који је са тим структурама сарађивао“.

Пажњу изазива и информација да је уочи последњих локалних избора на Косову и Метохији, Вукашиновић заједно са Радоицом Радовановићем, лицем које се у локалној јавности такође повезује са структурама у Приштини, угостио народног посланика Милана Парандиловића. Поставља се питање у ком својству је државни функционер боравио у друштву особа које су предмет оперативног интересовања служби безбедности и шта је био повод тог сусрета.
Према саговорницима редакције, ово више није питање једног адвоката, већ питање смишљене медијско-политичке операције чији је циљ да се рањавање Вукашиновића искористи за конструисање приче о наводном нападу Србије на „држављанина Косова“, чиме се истовремено штити лице које је под истрагом и дискредитују институције сопствене државе.
Интересовање за Вукашиновића, дакле, не долази ни од Срба са Косова и Метохије, ни од државних органа Србије. Једино се Иван Нинић, структуре у Приштини и Вјоса Османи упорно распитују за њега, захтевају приступ и градe политички наратив. То што су сви на истој страни не говори ништа о Србији ,али много говори о њима.
Пинк / А.А.

Аустријски академици и универзитетски професори Густав Веиганд, Густав Мајер,
Норберт Јокл, па и највећи албански научници Екрем Кабеј, Алекс Буда, председник
Академије наука Албаније, Шабан Демирај, други председник Академије наука
Албаније, не само да су признали да Албанци нису ни аутохтони, нити Илири, већ су
то у својим научним студијама и доказали. Тако, Кабеј доказује да се албански језик
формирао на тлу данашње Румуније, у шестом веку, и да су отуда Албанци стигли
тек у десетом веку у област Мата, изнад Тиране. Одатле су се распрострли на све
стране данашње Албаније, која је у то време била настањена претежно Србима.
После турске окупације, ови ће Албанци прећи и данашње границе Албаније и ући
у Србију, Македонију и Црну Гору. Дакле ови људи, са слике, и остали криминалци
који су ступили у контак са шиптарским окупаторима на КиМ су у ствaри плаћеници.
Криминалци, по дифолту, немају отаџбину јер су опседнути само пленом по сваку
цену. КиМ је била колевка Српског народа и биће поново – ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ !