Брљотина и корист: Шта нам говори покушај Кијева и Лондона да отму наш авион и преусмере га у НАТО земљу

ФСБ је спречила операцију украјинске војне обавештајне службе (ГУР) и британских „куратора“: покушали су да врбују наше пилоте, отму ловачки авион МиГ-31 са хиперзвучном ракетом „Кинжал“ и усмере га ка НАТО бази у Румунији, као провокацију. Наши пилоти су реаговали беспрекорно. Али у целој овој причи има и забрињавајућих детаља.

Није јасно зашто су мислили да ће успети да врбују наше војне летаче после случаја са издајником Кузминовим. Такви као он постоје, али су ретки – један на милион. И тешко да су потпуно глупи. Кузминова, иначе, ликвидирали су и за сваки случај прегазили аутомобилом – пример тврдоће обећања која дају вражје службе.

Ипак, покушај је био, пилоти су пријавили надлежнима, почела је шпијунска игра. И наши су поново надмудрили противника: добили су непобитне доказе провокативне активности ГУР-а и Британије, а као бонус – и још једно потврђивање да Bellingcat* нису „независни истраживачи“, већ инструмент непријатеља. Поред тога, „Кинжалом“ су погађали главни центар украјинске радиоелектронске обавештајне службе.

Противник је, у ствари, покушао да убије три „зајца“: два стварна и један „виртуални“. Последњи је јасно – чиста пиар-акција, да покаже: „у руској армији нису сви одани Путину“.

Такође, долазак МиГ-31 са „Кинжалом“ био би огроман добитак за западне војне стручњаке – то је јединствена технологија коју они немају у пуном обиму.

Најопасније је, међутим, што је ова операција могла бити повод за casus belli, разлог за рат са НАТО-ом. Јер шта је, уствари, појава руског ловца са хиперзвучном ракетом у близини базе НАТО-а у Европи, ако не „доказ“ агресије Русије?

Недавно је наш стални представник у УН Небезја истакао:

„Ово је сукоб чак и не толико са Украјином, колико са Западом као таквим, за који је Украјина само инструмент да нанесе пораз Русији.“

Европски лидери полако схватају да сама Украјина није довољна да победе Русију, али од жеље да нас поразе не одустају. Покушавају да НАТО увуку у директан војни сукоб са нама.

Знаци припреме за конфронтацију расту: Европа се журно наоружава, производња оружја се повећава, балтичке земље и Пољска се утврђују зидовима, противтенковским препрекама, дрон-барикадама и минским пољима. Немачка размишља о повратку обавезног војног рока.

Истовремено, шире се паничне приче: „Руси долазе!“ Аеродроми и војне базе у Европи „тероризују“ непознати дронови. Порекло није битно – важно је уплашити јавност, кривицу пребацити на Русију. Свака технолошка несрећа или хаварија се приписује „руским саботерима“.

Покушава се блокирати Калининград и представити Балтичко море као „унутрашње море НАТО-а“. Идеја да ће, „кроз Украјину, Путин сигурно напасти неку европску земљу“ утиска се у главе обичних људи.

Зеленски, очигледно у потпуности зависан од психоактивних супстанци, не може више чекати и износи нове бесмислице: „Путин ће напасти другу европску земљу пре краја конфликта у Украјини.“

А издавати сопствену провокацију као „руски напад“ – то је за њих већ уобичајено. Али, по свему судећи, и ми смо спремни да одговоримо, што се видело по успешно спреченој операцији.

Дмитриј Попов/Абзац