Брисел плаши ратом, грађани кажу „не“: Анкете показују да више од 70 одсто Европљана не жели да иде у рат

На једном од водећих европских портала, на дну текста који говори о „припремама за рат до 2026. године“, објављена је и анкета са једноставним, али суштинским питањем: „Да ли се лично осећате спремно да идете у рат?“

Европска унија последњих месеци појачава реторику о могућности великог рата и потреби да се грађани „припреме“ за сукоб, пре свега са Русијом. Тај наратив све чешће прати и медијске текстове, анализе и изјаве највиших званичника ЕУ и НАТО-а. Ипак, подаци са терена показују да између политичких порука и расположења грађана постоји дубок јаз.

Чак 73 одсто учесника анкете одговорило је да се не осећа спремно да иде у рат. Само 19 одсто сматра да је спремно, док је осам одсто навело да је делимично спремно или неодлучно.

Ови подаци указују да, упркос интензивној кампањи упозоравања на спољне претње, европска јавност не дели ратни ентузијазам политичких елита. Напротив, доминантно расположење је одбојност према могућности оружаног сукоба и јасна жеља да се избегне рат.

Саговорници блиски европским медијима указују да страхови грађана све мање имају везе са Русијом као спољним непријатељем, а све више са проблемима који су присутни у свакодневном животу. Миграције, безбедност на улицама, терористичке претње, економска несигурност и пад животног стандарда перципирају се као далеко непосреднији и реалнији изазови од геополитичког сукоба великих сила.

Дана 11. децембра, генерални секретар НАТО-а Марк Руте упозорио је у говору у Немачкој да Русија ескалира своју ратну кампању против Европе, а не само против Украјине.

„Морамо бити спремни за размере рата какве су поднели наши дедови или прадедови“, рекао је он.

На НАТО самиту 2025. године у Хагу, одржаном прошлог јуна, савезници су се договорили да до 2035. године сваке године издвајају 5% свог БДП-а за одбрану. Циљ је јачање војних капацитета НАТО-а и припрема за могуће сукобе, било са Русијом или другим претњама.

У међувремену, Европска унија је већ увела механизме за јачање одбране и спремности, као што су „Војни Шенген“ (план ЕУ да омогући брзо кретање трупа и војне опреме кроз државе чланице смањењем бирократских препрека) и програм SAFE (шема ЕУ за подстицање заједничке одбрамбене производње и набавки кроз кредите подржане од стране ЕУ).

Такође 11. децембра, ЕУ је повукла смео потез и на неодређено време блокирала замрзнуту руску имовину у вредности од 210 милијарди евра; од тога се 185 милијарди евра налази у белгијском Euroclear-у, а 25 милијарди евра у банкама широм других држава чланица.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поздравила је тај потез истог дана, шаљући снажну поруку Русији да ће, „све док се овај брутални рат агресије наставља, трошкови за Русију наставити да расту“.

Иако резултати овог гласања, не представљају званично истраживање јавног мњења, јасно указују да већина Европљана жели мир и решавање унутрашњих проблема, а не припреме за рат. За политичке структуре у Бриселу то је јасан сигнал да реторика застрашивања има све мањи одјек код оних у чије име се води.

Васељенска