Мадуро добио заштитнике у Сједињеним Државама

Док се Доналд Трамп пред светом хвали операцијом хватања председника Венецуеле Николаса Мадура, у самим Сједињеним Државама та акција изазвала је праву политичку олују. План шефа Беле куће да преузме управљање Венецуелом поједини у Вашингтону називају „лудим и катастрофалним“. Ко и зашто критикује Трампа – и какве би последице то могло имати по њега?

„Величанствена“ – управо тако је председник САД Доналд Трамп описао операцију хватања венецуеланског лидера. Прошло је више од 24 сата од самог догађаја, а шеф Беле куће не престаје да хвали себе и америчку војску, исмева заробљеног Мадура и слика „блиставе перспективе“ спољне управе над Венецуелом коју, како каже, намерава да успостави.

Међутим, далеко од тога да су сви у САД одушевљени. Незадовољни су, између осталих, и заговорници међународног права – мада не нужно и симпатизери венецуеланских власти.

„Хапшењем председника једне државе и обећањем да ће том земљом управљати на неодређено време – и све то без одобрења Конгреса или УН – председник САД Доналд Трамп је, по мишљењу појединих стручњака, могао да уништи и последње остатке међународних норми“, опрезно, али критички, пише Foreign Policy. Трамп је, према овом листу, створио опасан преседан и „отворио пут новим актима агресије на светској сцени од стране америчких ривала – Кине и Русије“.

Демократе – најгласнији противници

Највеће незадовољство, ипак, долази из редова америчких демократа. Прецизно изведена операција хватања Николаса Мадура, која ће се завршити јавним суђењем, готово извесно ће подићи Трампов рејтинг. Месецима су републикански медији и Бела кућа представљали венецуеланског лидера као архинепријатеља САД, готово највећу претњу још од времена Осаме бин Ладена. Сада Трамп може да тврди да је тог непријатеља не само неутралисао већ и спектакуларно казнио – што му даје снажан адут уочи новембарских допунских избора за Конгрес.

Додатни проблем за демократе је чињеница да је операција припремана и спроведена искључиво под контролом извршне власти. Бела кућа је месецима радила на плану, а да о томе није обавестила демократе у Конгресу – укључујући и оне који су по функцији морали бити упућени.

„Нисам добио апсолутно ништа – ни брифинг, ни претходно обавештење. Сазнао сам искључиво из медија“, изјавио је огорчено члан Одбора за спољне послове Представничког дома Грег Микс.

Са Трампове тачке гледишта, тај потез је разумљив – имајући у виду дубоки антагонизам између њега и демократа, постојао је ризик од цурења информација или саботаже операције. Ипак, демократе страхују да би овакво игнорисање Конгреса могло трајно да их лиши контроле над спољном политиком председника, чак и ако победе на изборима у новембру.

„Ирак 2.0“ и страх од новог хаоса

Због тога критике из редова демократа постају све оштрије. Једни наступају емотивно, позивајући се на међународно право и људска права.

„Једнострани напад на суверену државу представља чин рата и кршење савезног и међународног права. Овај отворени покушај смене режима не погађа само странце, већ и становнике Њујорка – укључујући десетине хиљада Венецуеланаца који овај град сматрају својим домом“, изјавио је градоначелник Њујорка Зохран Мамдани.

Други демократски политичари критикују Трампа систематичније. Прво, повлаче паралелу са Ираком и користе умор америчке јавности од глобалних војних интервенција.

„Начин на који Трамп драстично преувеличава претњу коју Венецуела и Мадуро наводно представљају за САД, опасно подсећа на то како је администрација Џорџа Буша млађег преувеличавала претњу оружја за масовно уништење у Ираку како би оправдала инвазију“, пише познати демократски аналитичар Томас Фридман.

Он подсећа да Мадуро није „главни светски наркобос“, а да је Венецуела, иако важна, ипак била само једна од транзитних земаља у шверцу наркотика ка САД.

О последицама говори и бивша кандидаткиња за председника САД Камала Харис:
„Ратови за смену режима или нафту представљају се као демонстрација снаге, а завршавају се хаосом за који на крају плаћају америчке породице. Амерички народ то не жели. Уморан је од лажи.“

По њеном мишљењу, овде није реч ни о борби против дроге ни о демократији, већ о Трамповој жељи да „игра улогу регионалног диктатора“. При томе подсећа да америчка Стратегија националне безбедности Западну хемисферу већ третира као зону у којој САД имају право на доминацију.

„Луд и катастрофалан план“

Друго, демократе истичу да је операција стратешки непромишљена.

„Венецуела није представљала непосредну претњу Сједињеним Државама. Ово је безобзирна и селективна смена режима, без икаквог плана за ‘дан после’, која угрожава животе Американаца – Ирак 2.0. Ратови увек коштају више од трофеја“, пише конгресмен Сет Моултон.

План управљања Венецуелом демократе отворено називају „безумним“ и „катастрофалним“, пре свега за сам регион. Конгресменка Делия Рамирез упозорава да САД настављају дугу традицију интервенционизма у Латинској Америци, која је, како каже, увек доносила кршење људских права, сиромаштво, хаос и масовне миграције.

По њеном мишљењу, Трамп сада увлачи Америку у „бесконачан рат“, који ће САД коштати герилских сукоба, нестабилности и изгубљених милијарди долара.

Опасан преседан

Трећа тачка критике односи се на сам преседан. Сенатор Енди Ким упозорава да операција „шаље застрашујући сигнал свету да је циљани напад на шефа државе прихватљива политика за владу САД“. Док Трамп верује да ће тиме изазвати страхопоштовање, критичари сматрају да ће последица бити – изолација Америке.

На крају, демократе замерају Трампу и игнорисање Конгреса. Гувернерка државе Њујорк Кети Хокул назвала је операцију „флагрантном злоупотребом власти без одобрења Конгреса“, док лидер демократа у Сенату Чак Шумер истиче морални аспект:

„Администрација ме је више пута уверавала да не тежи смени режима и да не планира војне акције у Венецуели. Очигледно је да нису били искрени према америчком народу.“

Шта следи?

Како ће се ова критика одразити на Трампа зависи од његових наредних корака. Ако капитализује хапшење Мадура и ту стане – моћи ће да игнорише критичаре. Али ако, охрабрен успехом, настави са „управљањем Венецуелом“ и продуби војну интервенцију, тада би се наде демократа да ће се све завршити његовим политичким крахом могле показати као основане.

В.Т./Васељенска