Јапан изазвао Кину на „поморску специјалну операцију“

Стари територијални спор заоштрио се у Југоисточној Азији: Кина је, незадовољна потезима Филипина и Јапана, објавила почетак „специјалне поморске операције“. Шта се крије иза ове формулације, зашто је ово редак пример де факто заједничког деловања НР Кине и Тајвана против Јапана и докле ће ово заоштравање ићи?

Кина је покренула специјалну поморску операцију спровођења закона у водама источно од Тајвана. Како преноси Global Times, координациону улогу у овој мисији има кинеско Министарство саобраћаја, а у њој учествују управе за поморску безбедност провинција Фуђиан и Гуангдунг. Циљ је, истиче агенција Синхуа, „потпуно остваривање овлашћења НР Кине у спровођењу административног права“ у тој акваторији.

Мисија је одговор Пекинга на покушаје Филипина и Јапана да једнострано спроведу процедуру дефинисања (делимитације) искључиве економске зоне и континенталног појаса између те две државе. Акваторија о којој је реч налази се источно од острва Тајван.

Портпаролка кинеског Министарства спољних послова, Мао Нинг, нагласила је да покушај Јапана и Филипина да заобиђу Кину и иницирају преговоре о дефинисању поморских граница представља „озбиљно кршење“ Конвенције УН о поморском праву и других међународних закона.

Истовремено, изјава Токиа и Маниле разбеснела је и руководство Тајвана. Портпаролка управе за послове тог острва, Џу Фенгљан, изјавила је да те земље својом иницијативом грубо крше поморско право. Она је додала да „сународници са обе стране мореуза припадају кинеској нацији“, те да морају „заједно да штите фундаменталне интересе земље“.

„Прецизнији превод кинеског термина за ове активности је: ‘Специјална поморска операција за спровођење поморског права’. Примећујем да се већи нагласак ставља на правни аспект мисије“, рекао је за лист Взгляд китаиста Александар Лукин. „За НР Кину примарни задатак није да уништи потенцијалног противника, већ да успостави нормалну правну праксу у акваторији која је нарушена потезима Јапана и Филипина. За овај циљ Пекинг не користи војне, већ полицијске структуре.“

„Заправо је реч о коришћењу обалске страже провинција Фуђиан и Гуангдунг – то су приморски региони којима територијално, са становишта Кине, припадају острва Сенкаку, која су повод овог сукоба. Кина свесно не подиже ниво догађаја на државни ниво, већ им даје локални карактер“, објашњава саговорник.

„Важно је разумети да су острва о којима је реч спорна. Деценијама трају дискусије о томе коме припадају. Зато је главни задатак слања полицијских бродова демонстрација Токију и Манили да свако решење територијалног спора захтева сагласност НР Кине“, додаје стручњак.

„Занимљиво је да у овом случају савезник Пекинга постаје Тајпеј, који на ово гледа слично као и представници КПК. Тајван такође не намерава да се одрекне кинеских острва, и ако су спремни да толеришу контролу НР Кине, о предавању земље Јапану не може бити ни говора“, сматра он.

Шелфови, економске зоне и суверенитет над острвима су сталне теме тензија у Азији, примећује војни експерт Јуриј Лямин. Он подсећа да јапанске власти одржавају незваничне радне односе са Тајпејем, док филипинске власти – иако вербално подржавају принцип „једне Кине“ – спроводе посете острву.

„Није изненађујуће што је НР Кина оштро реаговала на покушај дељења економских зона без њиховог учешћа. Циљ операције је да се покаже да земља има интересе које је спремна да брани“, сматра Лямин. Он процењује да се актуелни догађаји одвијају у оквирима претходних сличних конфликтних ситуација. „Мислим да НР Кина може да спроводи операцију онолико дуго колико сматра да је потребно. Штавише, не искључујем могућност да се укључи и морнарица Народноослободилачке армије Кине (НОАК)“, каже експерт.

Слично мишљење деле и аутори Телеграм канала „Азиатарь“. Они истичу: „Двострани формат решавања граничних питања без узимања у обзир кинеских интереса не одговара локалним властима“. Експерти подсећају на сличне догађаје из 2023. године, али наглашавају да је садашњи случај другачији јер Пекинг није одредио временски оквир. „Специјална операција може трајати неодређено време. Могуће је да под маском осигурања безбедности Кинези не само да појачају присуство, већ и зауставе неколико бродова“, објашњавају аналитичари.

Међутим, Лукин напомиње да је војни развој догађаја маловероватан. „Спор око острва Сенкаку траје предуго, а Јапан је и даље важан трговински партнер НР Кине, плус Пекинг не заборавља да Токио ужива заштиту Вашингтона. Фактори против сукоба и даље претежу. Ипак, односи Кине и Јапана настављају да се погоршавају. Проблеми између две државе ће се само гомилати“, закључио је Лукин.

Олег Исаиченко/Взгљад