ФАРАДЕЈЕВ КИШОБРАН НЕ ЗАУСТАВЉА ЗВУК! Самозвани војни аналитичар Радић нe зна разлику између звучних и електромагнетних таласа

Један од најчешће понављаних „аргумената“ којим је самозвани војни експерт, без икакве војне обуке, Александар Радић покушао да увери јавност да је 15. марта 2025. године,  употребљен такозвани звучни топ односио се на, како је тврдио, „необичну чињеницу“ да су људи у Пионирском парку носили кишобране са ознаком „Фарадеј“.  Радићев закључак постао је један од основних „доказа“ блокадерских пропагандних платформи, студената у блокади и армије ботова, да су људи из Пионирског парка овај кишобран користили као својеврсну заштиту од наводне употребе звучног топа. 

„Радио сам у америчкој полицији, упознао сам се са функционисањем звучног топа, са ефектима, познајем материју, сусретао сам се с њом. У ноћи пред 15. март видео сам америчку продавницу пуну материјала Фарадеј. То је комерцијални назив материјала који служи за заштиту од нискофреквентних звучних таласа. 15. марта сам разговарао са људима који су ишли у Ћациленд, разговарао сам са њима о рату у Украјини, носили су кишобран. Бесмислица је да ту људи на тај лепи дан носе кишобран ознаке Фарадеј… Зашто су имали материјал који пружа заштиту од дејства звучних таласа?“, питао је Радић, образлажући како је закључио да је тзв. звучни топ заиста употребљен.

Баш та тврдња, коју су бројни медији пренели без иједног додатног питања или консултације са правим стручњацима из области физике, акустике или електротехнике, данас представља један од најбољих примера колико далеко може да оде једна неистина када се озбиљне теме препусте политичким тумачењима и људима без икаквог ширег образовања.

Наиме, Фарадејев кавез, по коме су такви производи добили име, један је од најстаријих и најпознатијих принципа у електромагнетици и нема апсолутно никакве везе са акустиком, у овом случају са звуцима које би евентуално испуштало неко сонично оружје. Његова намена није дакле да зауставља звучне таласе, већ да блокира електромагнетно зрачење, радио-фреквенције, ЏПС сигнале, вајфај комуникацију и друге облике електромагнетних поља.

Фарадејеве торбе, футроле, навлаке, као и кишобрани користе за заштиту електронских уређаја од праћења, очитавања сигнала или електромагнетних сметњи.

Звучни талас, са друге стране, није електромагнетни талас већ механичка вибрација која се кроз ваздух преноси кретањем молекула, па је самим тим физички немогуће да материјал који блокира радио-сигнал истовремено представља заштиту од звучног удара.

То би наравно сваки студент прве године физике или електротехнике објаснио за неколико минута, па се зато оправдано поставља питање како је човек који се годинама у јавности представља као војни аналитичар могао да помеша две потпуно различите области физике и да од те грешке направи један од главних аргумената за тврдњу да је употребљено сонично оружје.

За заустављање звучних таласа потребна је велика маса, дебели бетонски зидови, оловне баријере или специјално пројектовани акустички панели, док би лагана тканина Фарадејевог кишобрана вибрирала заједно са ваздухом и пропустила звучни талас готово без икаквог отпора.

Озбиљност читаве ситуације и пласирања оваквих неистина у виду аргумената који су без резерве узимани као тачни, добија додатну тежину сада након што се направи ретроспектива свих дешавања од 15. марта 20215. године, и низа насиља које је  уследило због ове лажу, али и тога да је Радић, након што је по налогу надлежног тужилаштва саслушан и након претреса његовог стана и канцеларије у оквиру истраге о афери „звучни топ“, побегао из Србије и  поручио да ће се вратити „када Србија буде слободна“.

Остаје, међутим, да се постави питање, слободна за шта? За озбиљну стручну расправу, која мора почивати на проверљивим чињеницама и законима физике, или за неометано пласирање неистина и агресивних кампања у циљу изазивања унутрашњих нереда?

Софија Марић / Васељенска