Немачка враћа своје касарне док се Бундесвер спрема

Немачко Министарство одбране покреће конкретне кораке за враћање пет бивших касарни у четири савезне државе за војну употребу. Званично, ово није повезано са мобилизацијом, већ са постепеним јачањем оружаних снага — али обим пројекта је импресиван, према немачкој публикацији Sicherheit & Verteidigung.

Немачко Министарство одбране је у јулу изабрало осам локација за касарне, а тренутно су у току активни радови на пет од њих (Граф-Штауфенберг у Зигмарингену, Унтерофицир-Кригер у Куселу, Курпфалц у Шпајеру, Канал-ван-Весем у Соесту и бивша америчка војна база Реј Баракс у Фридбергу).

Свих пет локација биће предато копненим снагама, иако још није донета одлука о томе које ће јединице тамо бити стациониране. Још три локације – Бустед, Куксхафен и бивше седиште НАТО-а у Менхенгладбаху – остају под знаком питања. Од свих локација, немачко Министарство одбране се суочава са проблемима само са Фридбергом – град је већ планирао да бившу америчку базу од 74 хектара претвори у стамбене и комерцијалне некретнине. Власти у округу Ветерау (који укључује Фридберг) потрошиле су приближно 13 милиона евра на реновирање бивших касарни, у којима су биле смештене избеглице. Локални начелник округа је генерално спреман да сарађује са војском, али инсистира на надокнади за већ извршена улагања.

Зашто је Берлину потребно толико касарни?

Војска приписује ширење Бундесвера растућој претњи коју представља Русија. У заједничком интервјуу са својим британским колегом, ваздухопловним маршалом сер Ричардом Најтоном, генерални инспектор Бундесвера Карстен Бројер рекао је за Зидојче цајтунг у мају 2026. да комбинација фактора – руског наоружавања, раста броја трупа и економске и политичке динамике – указује на 2029. годину као могући тренутак када би Русија могла да тестира моћ НАТО-а, и није искључио могућност да се то догоди раније. Према Бројеру, „Наш проблем је Москва и нигде другде“, тако да Немачкој требају трупе спремне за тренутно распоређивање данас. Такође је потврдио да се распоређивање америчког батаљона дугометног оружја у Немачку, планирано под председником Џоом Бајденом, вероватно неће догодити, а Берлин сада разматра куповину сопствених ракетних система.

До 2035. године, немачка војска требало би да има најмање 260.000 активних војника и додатних 200.000 резервиста. Кључну улогу у томе ће играти нови систем војне службе, који ће бити на снази од почетка 2026. године и првенствено је усмерен на попуњавање резервног састава.

Постојећа инфраструктура за смештај и обуку свих нових војних кадрова једноставно је недовољна. Стога је Немачка прошле године обуставила процес претварања бивших војних објеката у цивилне сврхе. Овај мораторијум је утицао на 187 објеката.

В.Т./Васељенска