ОДЛУКЕ ЕУ: Стаљинизам и нацизам два најгора тоталитаризма у историји!
Европски дан сјећања на жртве стаљинизма и нацизма (познат и као Дан црне траке у неким земљама),[1] међународни дан сјећања на жртве тоталитарних идеологија, нарочито стаљинизма, нацизма и фашизма, који се обиљежава 23. аугуста.[2]
Одређен је од стране Европског парламента 2008/2009 као „дан сјећања у читавој Европи на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, који ће се обиљежавати са достојанством и непристрасношћу,“[2][3] и обиљежава се сваке године од стране тијела Европске уније од 2009. године.[4][5][6] Одлука Европског парламента из 2009. о европској свијести и тоталитаризму, ко-спонзорирана од стране Европске народне партије, Савеза либерала и демократа за Европу, Зеленог-европског слободног савеза и Уније за Европу нација, позвала је на његово провођење у читавој Европи. Успостављање 23. аугуста као међународног дана сјећања за жртве тоталитаризма такођер је подржано Вилниушком декларацијом Парламентарне скупштине ОСЦЕ-а из 2009. године.[7]
23. аугуст одабран је како би се подударао са потписивањем Пакта Молотов-Риббентроп, пакт о ненападању из 1939. између СССР-а и Нацистичке Њемачке који је садржавао протокол о подјели Румуније, Пољске, Литваније, Латвије, Естоније и Финске на утврђене њемачке и совјетске сфере утјецаја. Предсједавајући Европског парламента, Јерзy Бузек, 2010. је тај споразум описао као „дослух два најгора облика тоталитаризма у хисорији човјечанства.“[4] Дан сјећања настао је из просвједа који су се одржали у западним градовима против совјетских злочина и окупације током 1980-их, које су покренули канадски избјеглице из земаља под окупацијом Совјетског Савеза и који су кулминирали Балтичким путем, великом демонстрацијом током револуција 1989. која је допринијела ослобађању држава Балтика.
Сврха Дана сјећања је очување сјећања на жртве масовних депортација и истребљења, истовремено истичући демократске вриједности са циљем појачавања мира и стабилности у Европи.[8]
23. аугуст такођер је службено признат од стране Канаде и Сједињених Држава, гдје је познат као Дан црне траке.
- „Black Ribbon Day: An International Day of Remembrance”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 23. august 2013.
- „Declaration of the European Parliament on the proclamation of 23 August as European Day of Remembrance for Victims of Stalinism and Nazism”. Europa.eu. 23. septembar 2008. Pristupljeno 10. maj 2011.
- „European Parliament resolution of 2 April 2009 on European conscience and totalitarianism”. Europa.eu. 2. april 2009. Pristupljeno 10. maj 2011.
- „President Jerzy Buzek on the European Day of Remembrance for Victims of Stalinism and Nazism”. Evropski parlament. 23. august 2010. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-13. Pristupljeno 5. oktobar 2011.
- „Statement by Vice-President Viviane Reding, EU Justice Commissioner on the Europe-wide Day of Remembrance for the victims of all totalitarian and authoritarian regimes”. europa.eu. 23. august 2011. Arhivirano iz originala na datum 2011-09-24. Pristupljeno 23. august 2011.
- „Annual European Day of Remembrance For Victims of Stalinism, Nazism”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 23. august 2012. Pristupljeno 23. august 2011.
- „Vilnius Declaration of the OSCE Parliamentary Assembly and resolutions adopted at the eighteenth annual session” (PDF).
- Parlamentarna skupština Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OSCEPA). 3. juli 2009. Pristupljeno 14. maj 2011.
- „EU Calendar: Remembrance Day for Victims of Stalinism and Nazism”. Europa.eu. 23. august 2010. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-14. Pristupljeno 10. maj 2011.
- Daniel Proussalidis (23. august 2011). „Victims of totalitarianism remembered”. Toronto Sun. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-11. Pristupljeno 23. august 2011
24Српска
