„Срби су им проблем који морају да реше“ Српски генерал упозорио на оно што чека Косово и Метохију

О положају Срба, улози КФОР-а и ЕУЛЕX-а, политици Приштине и међународном односу према Косову и Метохији говорили су Винко Пандуревић генерал-потпуковник у пензији и Никола Вујиновић стручњак за безбедност, за емисију „Пулс Србије Викенд“.

Претресање српских кућа, хапшења, случај Ненада Рашковића, рушење српске имовине на Газиводама, политичка криза у Приштини и најаве смањења сталног присуства КФОР-а отварају питање шта се заправо догађа на Косову и Метохији и каква будућност чека српску заједницу.

Док међународни актери говоре о оптимизацији снага КФОР-а и већем ослањању на локалне институције, међу Србима на терену постоји потпуно другачији осећај безбедности. Додатну пажњу изазивају и информације о јачању безбедносних капацитета Приштине, укључујући и помоћ из иностранства.

Срби јесу угрожени, али треба бирати начин заштите

Винко Пандуревић истиче да је положај српског становништва на Косову и Метохији изузетно тежак, али упозорава да се у заштити Срба морају бирати методе које им неће додатно отежати живот.

„То је толико осетљива и тешка тема да ја неретко говорим о њој и разумем позицију Срба на Косову. Њима је потребна заштита сваке врсте и те како јесте, треба их бранити и штитити, али треба бирати оне методе и средства којима ћемо их штитити и бранити тако да им нанесемо што мању штету бранећи их у одређено време на погрешан начин“ – рекао је Пандуревић.

Говорећи о улози КФОР-а, он је подсетио на околности у којима је међународна војна мисија дошла на Косово и Метохију, али и на то како се њена улога временом мењала.

„Ако се мало вратимо уназад, 1999. година није тако давно била за нас који смо савременици тих догађаја. То није била само кампања бомбардовања, то није била само агресија, то је био 78-дневни рат између НАТО пакта, највећег војног савеза на свету, који је напао једну суверену државу. Уследила је Резолуција 1244 и многи други документи које су стране потписнице на свој начин тумачиле. КФОР није дошао на Косово само да би заштитио Србе. Дошао је да се прекину напади на албанско становништво, да се сукоб заустави и спречи хуманитарна катастрофа, како стоји у резолуцији. Његова оријентација била је стварање и изградња безбедносног окружења за све заједнице, а како је процес одмицао, интенција је била да се обавезе међународних институција пренесу на домаће институције и да оне буду самосталне“ – објаснио је генерал.

Пандуревић сматра да је српска страна у претходним деценијама правила грешке у тумачењу појединих докумената, док су каснији споразуми додатно променили положај Србије.

„Мислим да смо ми такође, наша страна, погрешно тумачили поједине делове Резолуције 1244, посебно Војно-техничког споразума из Куманова. Резолуцијом 1244 смо формално имали написано да се штите суверенитет и интегритет СРЈ и других земаља у региону. Међутим, Бриселским споразумом, који је одмакао у тим преговорима, изгубили смо суверенитет, а Охридским споразумом, ако га применимо и прихватимо, изгубићемо интегритет. Према томе, ситуација је веома тешка“ – рекао је он.

Како је нагласио, проблем за Србе, према његовом мишљењу, данас не долази од обичних грађана албанске националности, већ од институција Приштине.

„Срби су угрожени, не од стране комшија Албанаца, него од стране институција косовске државе коју су они формирали. И не може КФОР сада да спречава кретање по путевима. Слобода кретања постоји, али како ће косовску полицију да спречи да она ухапси неког Србина? Јер сви на Западу воле примену закона, примену устава, тобоже криминал мора да се спречава. А ми смо одавде, из Београда, заборавили и на таблице и на динар и на много тога. Предали смо полицију, предали смо правни систем, предали смо све. Школство и здравство је остало, али ни оно никада неће бити потпуно у надлежности Србије. Биће финансирано и програмски усмеравано, али све у оквиру устава и закона Косова, како пише у тим споразумима“ – навео је Пандуревић.

КФОР нема поверење српске заједнице

Никола Вујиновић сматра да је један од кључних проблема то што КФОР, према његовим речима, више нема поверење српске заједнице на Косову и Метохији, док остаје нејасно на основу чега међународне снаге процењују да је безбедносна ситуација стабилна.

„КФОР нема поверење српске заједнице на Косову и Метохији. Просто је показано у последњих 27 година да су они, управо ово што је генерал рекао, дошли ту како би спречили српску војску и полицију да се врате на Косово и Метохију. Српска заједница је ту, нажалост, колатерална штета таквог става КФОР-а. Проблем са целом овом причом јесте чињеница да ми не знамо на који начин КФОР и господин Улуташ утврђују да ли је безбедност боља или није. У тој методологији мора да постоји одређени разговор са заједницама. Он мора да разговара са свим заједницама, укључујући албанску, српску, ромску, египћанску и друге, како би од њих чуо њихов став о безбедности. То овог пута није било“ – рекао је Вујиновић.

Он сматра да смањење броја припадника КФОР-а треба посматрати и у ширем контексту промена унутар НАТО-а.

„КФОР је део НАТО-а и господин Руте је права адреса за разговор, зато што НАТО врши своја преструктурирања широм Европе. Косово се више не сматра местом са којег српска држава прети да ће га заузети и самим тим КФОР сматра да је његов задатак испуњен. Али проблем су институције такозваног Косова. Господин Курти гради своју политичку опцију на насиљу над једном заједницом, а проблем је што су те институције изградили међународни спонзори. Ти спонзори седе у Берлину, Вашингтону, Паризу и другим државама које су спонзорисале такву политику. Оне чине и КФОР. Не можете очекивати да неко ко спонзорише одређену независност и чији интегритет зависи од тога да ли ће те институције бити успешне сада ођедном промени мишљење и каже: „То није како треба“. То је велики проблем“ – истакао је стручњак за безбедност.

Вујиновић сматра да је посебно проблематично то што, како каже, међународна заједница није неутрални посредник између Београда и Приштине.

„Ми смо покушавали да последњих 30 година тај проблем решимо кроз константне преговоре, где смо били попустљиви. Заједница српских општина је требало да буде оквир који ће неке од ових проблема да реши и направи прелаз ка тој некој косовској државности, али тако да српска заједница не буде објекат нечијег насиља. Када се то није десило, када Први бриселски споразум није у својој пуноћи испуњен, ви не можете даље, или сте морали да имате алтернативу шта ћете да радите. Мени је веома проблематично што се за помоћ обраћате посредницима који нису посредници. Међународна заједница на Косову и Метохији није посредник између српске и албанске стране. Она је на албанској страни и сада само преговарамо са њима шта треба да дамо или добијемо да бисмо им испунили оно што они траже. То је велики проблем. Морамо парадигматски другачије да приступимо томе ако желимо да у коначници спречимо да се десе нови случајеви Рашковић и слични догађаји“ – рекао је Вујиновић.

„Не може једна река да буде само наша ствар“

Пандуревић је оценио и да се смањење присуства КФОР-а не може посматрати изоловано од ширег односа НАТО-а према региону, док је Вујиновић говорио и о питању Ибра и најавама које су изазвале реакције у јавности.

Пандуревић је, коментаришући чињеницу да је на челу КФОР-а турски генерал, указао на шири међународни контекст.

„Резолуција 1244 каже да долазе безбедносне снаге под покровитељством УН у лику КФОР-а, односно НАТО-а. НАТО земље, НАТО генерали и команданти НАТО снага на Косову и Метохији. Према томе, извештај Улуташа стигао је Рутеу у Брисел пре него што је нама стигао у Београд. Он је одобрен у Бриселу и Улуташ то није сам проценио и тако казао. Гледајући њихов мандат и Резолуцију 1244, њихова процена да им је потребно 3.500 људи за њихово виђење мандата њима је сасвим довољна, а наше виђење је другачије“ – рекао је Пандуревић

Он је додао да се Србија данас суочава са веома тешким задатком и да је косовско питање током деценија постало све компликованије.

„Морамо да будемо свесни тога да је име Косово и Метохија некада било, па је било САП Косово, па Косово и Метохија, а сада је опет Косово. Ако смо прихватили да у Бриселском споразуму стоји Косово, у Резолуцији 1244 Косово, у Охридском споразуму Косово, а Метохије нема нигде, дајмо да будемо реални. Ова власт је добила најтежи задатак, да после стотину година решава косовски проблем који су други гурнули толико дубоко да га је сада готово немогуће решити у смислу потпуног интегритета и суверенитета Србије и живота људи на Косову и Метохији“ – рекао је генерал.

Према Вујиновићевим речима, изјава о промени тока Ибра можда није ни била намењена томе да се такав потез заиста спроведе, већ да послужи као упозорење Приштини.

„Мислим да је то било изречено без жеље да се било шта од тога постигне, осим упозорења, у нади да ће то упозорење изазвати неку врсту уздржавања Албина Куртија. То се није догодило, већ смо ми опет почели да добијамо велике критике због начина на који се понашамо. И ту се враћамо на оно што је наш проблем већ 27 година – константно упадамо у исту замку, а то је да се мењају тезе и да се све оно што ми учинимо оправдава оним што је раније учињено према нама. И то не само последњих 27 година, већ од почетка ратова за југословенско наслеђе“ – закључио је Вујиновић.

Курир