СРБИЈА НЕ ПАМТИ ОВАКАВ ИСПРАЋАЈ: Више од 150.000 људи одало почаст генералу Ратку Младићу, Београдом одјекивала песма генералу, Војска Србије испратила га почасном паљбом

Београд је данас био место једног од најмасовнијих последњих испраћаја у новијој историји Србије. Током целог дана, у ширем рејону око Цркве Светог Луке и околине, у одавању поште покојном генералу Ратку Младићу, те поводом сахране на Топчидерском гробљу, укупно је присуствовало више од 150.000 људи.

Од раних јутарњих часова народ је пристизао са свих страна. Испред Цркве Светог Луке формирале су се дуге колоне грађана који су чекали да се поклоне пред одром некадашњег команданта Војске Републике Српске и одају му последњу почаст.

На ковчегу прекривеном српском тробојком налазили су се генералова војничка капа и сабља, док су испред били постављени његова фотографија, ордење и крст са именом. Уз породицу су били његови саборци, ратни ветерани и бројни грађани који су сатима пристизали пред храм.

У Цркви Светог Луке опело је служио патријарх српски Порфирије са свештенством. Након молитвеног испраћаја, ковчег са телом генерала изнет је из храма, а погребна поворка упутила се ка Топчидерском гробљу, где је већ чекао велики број људи.

Колоне су наставиле да пристижу и док је трајао последњи испраћај. Међу окупљенима били су грађани из различитих делова Србије, Републике Српске, Црне Горе и других крајева региона, као и генералови некадашњи саборци и припадници борачких организација.

Ратко Младић сахрањен је на Топчидерском гробљу, поред своје ћерке Ане, у складу са жељом коју је раније саопштила породица.

Један од најемотивнијих тренутака последњег испраћаја уследио је када је пред окупљени народ стао његов син Дарко Младић. Уместо класичног опроштајног говора, Дарко је прочитао писмо свом оцу, а окупљени су били сведоци последњег обраћања сина оцу.

„Желим да вам захвалим свима који сте дошли, али желим да се обратим лично моме оцу, а ви ћете бити сведоци“, започео је Дарко.

Подсетио је на очев животни пут, детињство обележено ратом и губитком оца, војнички позив, рањавања, породичну трагедију и године које је провео у Хагу.

Говорећи о тренутку када је његов отац одлучио да постане официр, Дарко је подсетио и на речи које је генерал говорио о свом позиву: да добар официр може да спасе хиљаде живота.

У наставку писма говорио је о три рањавања свог оца, губитку његове ћерке Ане и судским процесима против њега, а затим се окренуо окупљеном народу и упитао да ли његовог оца сматра херојем или злочинцем.

Из масе се проломио одговор:

„Херој!“

Дарко је потом подсетио да је још 1994. године изабрано место породичне гробнице и да му је отац тада рекао да жели управо ту да почива.

Обраћајући се оцу, говорио је о његовом поновном сусрету са ћерком Аном, мајком Станом и прецима, а своје последње речи упутио му је као син и као сину свог команданта.

„Путуј, оче, путуј, команданте, нама остаје да се поносимо тобом.“

Последњи испраћај окончан је уз највише војне почасти и почасну паљбу. Почасна јединица пратила је посмртне остатке генерала до гробног места, а почасна паљба била је део утврђеног протокола сахране.

А онда је уследила завршна слика дана.

Више од 150.000 људи, колико је према званичним подацима током целог дана присуствовало одавању поште у ширем рејону Цркве Светог Луке и сахрани на Топчидерском гробљу, испратило је генерала песмом.

Над окупљеним народом заорили су се стихови:

„Ђенерале, нек’ је твојој мајци хвала, што јунака родила је…“

Од јутарњих колона пред Црквом Светог Луке, преко опела и погребне поворке, до писма које је син прочитао оцу, војних почасти, почасне паљбе и песме којом је народ испратио генерала, окончан је дан који ће остати упамћен по огромном броју окупљених.

Више од 150.000 људи дошло је да ода последњу почаст Ратку Младићу. Србија не памти овакав испраћај.