Самит БРИКС: Мултиполарност у пракси и важна порука за Србију

Главна порука управо окончаног самита БРИКС-а је да, колико год то није блоковска организација, попут НАТО-а или Г7, међу окупљеним државама и лидерима постоји расположење да се операционализује мултиполарни поредак. До сада је о томе само расправљано, а после Њу Делхија креће дебата како да се мултиполарност спроведе у пракси.

Овако новинар и колумниста Небојша Малић оцењује поруке са самита чланица држава БРИКС-а, одржаног у престоници Индије, Њу Делхију, 12. и 13. септембра. Самит је, подсећамо, завршен усвајањем декларације којом су чланице потврдиле залагање за више мултиполарности, праведнији међународни поредак, реформу глобалних институција и већи утицај земаља Глобалног југа.

ЕУ и БРИКС се не искључују – важна порука за Србију

Коментаришући поруку коју је из Њу Делхија Србији упутио портпарол руског председника, Дмитриј Песков, најважнија порука за Србију је да ЕУ и БРИКС не искључују једно друго.

„БРИКС није блок који ће својим члановима да диктира шта треба, а шта не треба да раде, него да помаже да остваре своје циљеве и не видим разлог да Србија не крене да се приближава БРИКС-у. Има држава које су посматрачи или придружени чланови. Не постоји разлог да се то не би радило. Ако ЕУ почне да условљава, то је њихов проблем, а не наш“, каже Малић.
Избор под слоганом „Ко није са нама, тај је против нас“ форсира Брисел. Ради се, како Малић каже, о непоштеном и злостављачком ставу. Са друге стране, Песков је званичан став БРИКС-а артикулисао на начин да су у БРИКС сви добродошли, да се ради о заједници држава која ради у оквирима међународног права и помаже својим чланицама, симпатизерима и посматрачима да остваре своје циљеве унутар мултиполарног поретка. У нашем случају, ради се о спровођењу Резолуције 1244, истиче Малић.

Тек ћемо сазнати шта је све договорено

Наш саговорник такође објашњава да се процес претварања приче о мултиполарном поретку у праксу кретао се од отпора нелегитимним мерама притиска, као што су санкције и разне блокаде (које су највише погађале Русију, Кину и Иран) до стварања заједничког система плаћања у оквиру БРИКС-а.

Сада се већина трговинског промета одвија у националним валутама, више нема потребе за плаћањима у доларима, или да промет иде преко западних банака, када је подложан уценама и притисцима.

Малић такође наглашава да су чланице БРИКС-а поновиле посвећеност очувању међународног поретка заснованом на Повељи УН и, како каже, стварном међународном праву, а не тобожњем, заснованом „на правилима“.

„Има ту много изјава које звуче формалистички и прозаично, као и оних које звуче као флоскуле које смо већ чули. Али мислим да се ради о дипломатским, нећу да кажем враџбинама, али то је оно као када изрецитујете одређене формуле које потом ступају у дејство – и колико год се обичним посматрачима можда чини да све то скупа није конкретно, него су неке апстракције, мислим да није реч о томе, мислим да се неке конкретне ствари већ стављају у промет и да ћемо тек у наредним недељама и месецима сазнати шта је оперативно договoрено“, сматра наш саговорник.

Тежак посао претварања теорије у праксу

Претварање мултиполарног поретка из приче у праксу није био лак посао, каже Малић и подсећа на речи Томаса Џеферсона да је људима тешко да се одрекну нечега на шта су навикли, макар то нешто друго било и боље.

Било је врло тешко направити нови систем плаћања – међутим, сада се већ разговара о систему осигурања за бродове и авионе, како би се сузбио британски монопол.

„Једноставно, траже се решења која треба да закрпе рупе које су постале очигледне са почетком западне кампање против Русије, где су ствари које су се подразумевале као међународне, неутралне и чисто економске употребљене као оружје у западним рукама. И од тог момента и друге земље покушавају да нађу алтернативу. И чињеница да БРИКС озбиљно размишља о томе и да је Путин о томе конкретно говорио, као и да су о томе говорили и Си и Моди, мислим да неког практичног помака о томе има“, оцењује Малић.

Долазак Сија у Индију од посебног значаја

Сама чињеница да су се у Њу Делхију појавили Владимир Путин, Си Ђинпинг и председник Јужне Африке Сирил Рамафоза довољно говори о озбиљности подухвата. Са друге стране, долазак кинеског председника у Индију, само по себи говори о томе какви су кинеско-индијски односи.

Са Запада све време слушамо како Индија и Кина не могу да смисле једна другу, да су стратешки ривали и да гранични спор у Хималајима до те мере нарушава односе две државе да се то преноси и у међународне форуме. Међутим, ни Пекинг, ни Њу Делхи не дозвољавају да им спор у Хималајима поквари суштинску причу, каже Малић.

„Они кроз БРИКС и кроз мултиполарни свет покушавају да се измакну, односно обезбеде од притиска Запада, конкретно Америке и уопштено говорећи, да операционализују, нећу да кажем алијансу, али неко објективно заједништво како би у пракси спровели мултиполарни поредак“, истиче Малић.

Никола Јоксимовић/Спутњик