Бог vs. рокенрол

Mузика је дар Божији, дар Свете Тројице човечанству, створеном свету, дар и Aнгелским силама који непрестано славопоје, певају, Богу, непрестано се наслађујући Његовим присуством.  Вековима су људи славили Бога на свој начин, свако према свом дару, свака етничка групација према свом етосу, а неке традиције су ушле напокон и у канон Цркве Христове.  У световним песмама које обилују темама из живота неретко се појаве и песме које обилују религиозном садржином, односно ,,славопојем“  Богу.

Човек је религиозно биће(1) и дубоко у себи осећа ,,зависност“ од Бога, од Бога који није метафизички одсутан него итекако приступачан човеку, сједињен са њим онтолошки и космолошки у свом Јединородном Сину.  Човек јесте Богочежњиво биће и то историја човека и показује кроз све векове. Овде ћемо укратко говорити о једном феномену двадесетог века о једној ,,подкултури“ и музици која је постала једна од најзначајнијих појава овога века, која је променила и узбуркала музичке токове, усталасала масе, створила контроверзе, али и надахнуле милионе младих људи широм планете, о рокенролу.

Много је књига написано о рокенролу, постоје многа опречна мишљења, од осуђивања до хвале, од проклињања до благослова, од куђења до хвалоспева, али једно је неоспорно: рокенрол је један од најважнијих музичких праваца двадесетог столећа. Прича се протеже уназад до почетка двадесетог века, када први блуз извођачи, на ,,новом континенту“, скрећу пажњу на себе и када се шира јавност по први пут сусреће са једноставним ритмом и лиричком тугом америчких црнаца потомака америчких робова.   Блуз Афроамериканаца ће постати темељом онога што ће се касније назвати рокенрол.  Легенда каже да је Роберт Џонсон, један од најутицајнијих блуз свирача – оних који су највише утицали на рокенрол, продао душу нечастивом на раскршћу (што побуђује сумње у истинитост тог догађаја, јер је свако раскршће у облику крста, а нечастиви се, по Библији и Свети Оцима, највише боји крсног знамења) што је био повод разним америчким приповедачима да окарактеришу рокенрол као дело нечастивог, иако је блуз америчких црнаца обиловао хришћанским тематикама, госпелом (госпел – јеванђеље енгл.), као и темама из обичног свакодневног живота афроамеричког живља у сиромаштву. Корен рокенрола заправо и јесте хришћански госпел-блуз америчких црнаца(2), иако ће рокенрол отићи касније у разним правцима.

Рокенрол поред своје креативности, креативне енергије, носи и дозу бунтовништва, неприхватања устаљених шаблона, стављања човека као личности у оквире и стеге, бунт против естаблишмента, носи и један вапај за слободом, слободом личности, слободом ка креативности.(3) Та слобода се често злоупотребљавала па се рокенрол једно време користио од стране појединих ,,тајних служби“, сила иза завеса, за промовисање декаденције међу младима и све то под призмом ,,слобода“.(4)  Да ли рокенрол може без те декадентне ,,стране“?  Може и треба!

Рокенрол је музика са више жанрова, музичких избора, од мејннстрим (main stream — главни ток) поп група па до тзв. хард рок, панк, хеви метал итд. група, где се човеку пружа читава лепеза могућности за изражавање и постоји обиље група којима креативна, духовна, поетична, емотивна, лиричка ,,страна“ није нимало страна.  Постоје и многи бендови и извођачи са изузетним песмама и лирикама, а који су ипак подлегли тој несрећној флоскули ,,секс, дрога и рокенрол“.  Прича о Рајском дрвету ,,познања добра и зла“ и змији у врту се, на жалост, протегла и кроз рокенрол свет.  Та прича траје и дан данас у свету и трајаће, како Господ каже, до Његовог Другог Доласка. Ниједна музика нити иједан музички жанр у двадесетом веку није дао такве песме, таква надахнућа, такву лирику, такве емоције и таленте као што је то дао рокенрол! Погледајмо само извођаче као што су Елвис, Џони Кеш, Ерик Клептон и многе друге, чији репертоари обилују хришћанским песмама. Код нас(5) треба напоменути рок пројекат ,,Изнад истока и Запада“, Горана Марића – (Бјесови) који је  урађен по текстовима Светог Владике Николаја Велимировића, који је окупио разне српске рок извођаће по благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија (Радовића).

Данас је рокенрол поново на ,,међи“, често прелазећи у ,,подземље“ и поново има улогу коју је и некада имао, посебно код нас, да шири позитивну енергију, здрав бунт, здраву емоцију, да повезује и надахњује људе, да буде носиоц једне културне реакције и ,,антиреакције“.  Рокенрол још није рекао своју задњу, последњу реч! Свету музике је потребан здрав рокенрол, рокенрол оплемењен здравом мишљу, енергијом, љубављу, оним кореном и соком из кога је и потекао у мочварним пределима Алабаме и Мисисипија, хришћанским вапајем људи за слободом, људи понижених и одбачених. Св. Старац Тадеј, наш прослављени духовник, је говорио: ,,Каквим се мислима бавимо, такав нам је и живот“, тако да исто можемо рећи и за музику, какво нам је срце, какве су нам мисли, такву ћемо енергију, музику и представљати свету, ако је у срцу Христос, онда ће Христова енергија бити и у таквој музици.

Избор између Бога и рокенрола, како се презентује код појединих, код људи који очигледно не познају проблематику и поенту је вештачки, погрешан и игнорантан!

Ја кажем и Бог и рокенрол!  Рокенрол оплемењен, охристовљен, лирички, музички, ољубављен, прочишћен од лукавих подвала и флоскула змије!  Бог је највећи Креатор, Песник, Музичар, Уметник у васељени: ,,Хвалите Га уз жице и органе. Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале с покличима. Све што дише нека хвали Господа“ (Псалам 150.), а човек као икона живога Бога је призван да подражава свога Творца у свим пољима уметности, која јесте и мора бити огледало Вечности!

Вечност јесте наша дестинација и нема вечности без уметности, а уметности нема без Творца, нема без Христа. Као што рече један рокенрол уметник:

,,Девојко, воли свога човека,
девојко треба волети свога човека,
ухвати га за руку и натерај да схвати, да разуме.
Свет на теби почива и вечност наших живота.
Девојко, мораш волети свога човека!“
Једна жена је родила Бога и на тој жени, почива Вечност наших живота.

Напомене:

(1) Homo religiosus/lat. Човек је религиозно биће и не постоји данас нити иједна форма људске заједнице у свету која нема неки облик религије, религиозности, чак је и комунизам, један атеистички правац, поседовао у себи све елементе религиозности. Сетимо се само слетова, прометејских ватри, рођендана диктатора, седница авној-а, мање више, обичаја присутних у свим тадашњим комунистичким системима

(2) Не само блуз, него госпел музика америчких црнаца, која се, односно, чија се тематика провлачила и кроз блуз музику; хришћански госпел блуз. Блуз је у својој форми ипак био од највећег и пресудног утицаја за каснији ритам и блуз, који ће у комбинацији са америчким фолком, блуграс и рокабили музиком, постати рокенрол. Госпел музика, хришћански госпел, америчких црнаца, се заправо и може назвати почецима онога што ће се назвати касније рокенролом, јер без госпела не би било блуза, без блуза ,,ритам и блуз“ музике, а без ,,ритам и блуз“-а, не би било рокенрола.

(3) Само слободан човек може и бити креативан, креативност претпоставља слободу, љубав претпоставља слободу, те је једино истинско слободно ,,Биће“ у овом универзуму управо Бог, троједино биће, а човек као икона ,,Бића“ може постати ,,бићем“ и јесте биће када се остварује на начин на који се остварује ,,Биће“, односно Творац наш, у заједници, љубави, слободи.

(4) Принцип на коме се заснива философија рокенрола је управо слобода. Слобода која је у основи људског бића и као један од највећих дарова Божијих, слободног Бога, где је човек уистину икона свога Творца само као слободно биће и где нема љубави ако нема слободе. Тај принцип је знао да буде често токо 60. година прошлога века тенденциозно злоупотребљаван од стране сила ,,иза завеса“. Наиме, већ током 50. година прошлога века био је покушај да се преко рокенрола наруши ауторитет и интегритет породице, односно, да се млади људи отргну од ауторитета својих родитеља, те су се финансирале ласцивне песме и филмови који би будили код младих људи отпор према родитељима. Тај покушај ће се касније показати контрапродуктиван у времену рата у Вијетнаму, када се млади људи на западу, посебно рокенрол популација, односно млади људи који су слушали и одрастали на рокенролу, побуњују  против естаблишмента и рата и када настају масовни протести широм Америке. Као одговор на тај покрет и бунт настаје хипи покрет, наводно као антиратни, али са циљем да се протести пацифизују кроз употребу наркотика и  практиковање далекоисточних философија и религија.  Јавна је тајна да је хипи покрет управо ,,скухан“ у подрумима западних тајних служби. Ови покушаји неће јењавати ни касније, али ће рокенрол увек успевати да се отргне контроли оних који ће покушавати да манипулишу  мозговима, слободом и непредвидљивошћу младог, бунтовног човека.

(5) Рокенрол у бившој Југославјији је, иако је био пун креативности, био музика режима и музика која је избацила Христа из својих текстова и прича, док се на западу, у Америци, Христос и хришћанска етика увелико помињaла у рок музици. На западу постоји и музички правац који се зове ,,Хришћански рок“-(Christian rock), који броји на хиљаде извођача. Код нас се Христос враћа у рок музику појавом албума ,,Изнад Истока и Запада 2001. године.

Богослов, професор Верске наставе, Иван Миладиновић

ИЗВОР: https://prijateljboziji.com/44440-2/

БОНУС ВИДЕО: