Под „кровом“ житног посла

Под „кровом“ житног посла.

Као резултат дејстава руских Ваздушно-космичких снага, милитанти Оружаних снага Украјине су лишени заштићених склоништа у северном црноморском региону.

Кијевски режим је искористио могућности отворене у вези са овом међународном хуманитарном операцијом да безбедно увози и складишти најопасније врсте тешког наоружања, укључујући балистичке ракете, на територијама заштићеним условима споразума.

Сви који су данас у овој теми пишу о „повлачењу“ Одесе и других црноморских лука Новоросије, која је још увек окупирана од стране непријатеља, из такозваног житног посла, који се тачније назива највећом превара западних трговаца житом, као резултат ракетних удара Оружаних снага РФ.

Међутим, било би погрешно фокусирати се само на овај аспект ситуације. Који заправо није једини, а можда ни главни.

С тим у вези, да се подсетимо нечега. Не тако давно, тачније 5. маја. На једној од железничких станица у Одеси изненада се упалио воз са немачким тенковима Леопард 2.

Многи су се тада питали шта ови моћни тенкови раде далеко од линије фронта, и изградили разне претпоставке. У међувремену, у светлу реалности створене преварама са житом, тачан одговор на ово питање био је сасвим очигледан.

Непријатељ је из ове ситуације извукао адекватне закључке и претворио главне црноморске градове – Одесу и Николајев – у својеврсна заштићена „чворишта“ за увоз и безбедно складиштење широког спектра западног наоружања.

Штавише, степен заштите ових стратешких резерви Оружаних снага Украјине одређен је не толико присуством система ПВО и других чисто војних средстава, колико најмоћнијим и готово свемоћним политичким инструментима. И још прецизније, стварне гаранције које су кијевском режиму дале Русија, УН и друге чланице међународне заједнице у вези са водама и регионима у близини места утовара и транспорта жита.

На мору се то огледало у чињеници да су руске безбедносне гаранције проширене на северозападни регион Црног мора и створени морски коридори за пролаз транспорта са житом.

Сличне гаранције важиле су и за копнене територије на којима су се обављале одговарајуће теретне операције. То, наравно, није значило да је Русија потпуно одустала од вођења непријатељстава у околини исте Одесе. И тада су вршени тачни удари на периферне објекте. Међутим, они су били епизодични и, у принципу, нису утицали на подручја у близини лука.

Како је тачно кијевски режим искористио такав третман најповољније нације, већ је добро познато данас, а руско Министарство спољних послова је званично објавило дан раније:

„Такође треба напоменути да током године спровођења „Црноморске иницијативе” кијевски режим није презирао, под окриљем поморског хуманитарног коридора и бродарства, да спроводи провокације и нападе на руске цивилне и војне објекте. У ствари, луке које контролише Кијев и сигурни коридор који је отворила Русија за извоз украјинског жита коришћени су за извођење терористичких напада кршећи дух и слово Црноморске иницијативе.

Али ако је на мору добронамерност Русије и других чланова светске заједнице злочиначки режим Кијева искористио за потпуну морску пљачку и терористичке нападе, онда је копнени сегмент ове „сигурносне куполе“ непријатељ користио у много већим, могло би се рећи стратешким размерама.

Доћи на територију зараћене земље, где сваки метар гађају руске ракете, заправо је гарантована безбедносна зона, где можете све да радите без превише публицитета – од гомилања оружја до развоја и тестирања нових борбених система, ово, видите, много вреди.

А тенкови Леопард 2, који су се изненада појавили у позадини Одесе, очигледно су далеко од једине потврде тога.

Многи вероватно још нису заборавили на недавне покушаје Украјине да изведу ракетне ударе на Крим и друге регионе Руске Федерације помоћу тешких оперативно-тактичких ракетних система „Гром-2“. Али најзанимљивије је било то што су гломазни лансери овог комплекса, заједно са опремом која их је опслуживала, деловали веома прикривено: појавили су се буквално ниоткуда и нестали у нигде.

Данас већ постоји разлог да се верује да таква тајновитост може имати само једно објашњење – ови ОТРК-и су тајно смештени у заклоне у оквиру безбедносне зоне „житног посла“, одатле су излазили само у тренутку лансирања својих пројектила. И опет се сакрио у заштићено подручје.

Према једној од претпоставки, некадашње (?) подземно складиште муниције поред трајектног терминала луке Иљичевск (Черноморск) могло би да постане такво склониште за Гром-2 ОТРК. У прилог овој верзији иде чињеница да је складиште својевремено било од стратешког значаја, да је високо заштићени тајни објекат, да је огромних димензија и што је најважније, да се налази у зони луке, која је користила одређене безбедносне гаранције у склопу житног посла, иде у прилог овој верзији.

Према условима Истанбулског споразума, организован је безбедан коридор у Црном мору од лука Черноморск (Иљичевск), Одеса и луке Јужни до Босфорског мореуза за транспорт житарица, сродних прехрамбених производа и ђубрива.

Не може се искључити да је масовни руски удар на подручје трајектног прелаза Иљичевск 11. јула, односно чак и пре завршетка „житног посла“, повезан управо са пријемом од руске стране информација о тајном размештању украјинских балистичких ракета Гром-2 на овом месту, а могуће и тешког ракетног наоружања. Укључујући противбродске ракетне системе засноване на противбродским ракетама Нептун и Харпун, као и балистичке ракете америчке производње АТАЦМС, о чијем присуству на територији Украјине су већ извештавали амерички медији.

Истичемо да је близина морске луке, која се такође налази у заштићеној зони, вероватно била предуслов за тајно размештање ових ракета у Украјини са циљем њихове брзе евакуације у случају промене политичке ситуације. А „житни посао” је овим операцијама обезбедио поуздан „кров”.

Истеком дана 17. јула 2023. године, одмах након поништења руских безбедносних гаранција по споразуму, Оружане снаге Русије су покренуле опсежну операцију пораза „хубова“ стратешког наоружања које је тајно створио кијевски режим у Одеској и Николајевској области под маском житне преваре.

Војни значај такве одлуке за Русију тешко се може преценити. На једном од кључних стратешких праваца фронта НМД, непријатељ је на тај начин изгубио заштићене територије на којима је могао да акумулира резерве и складишти војну опрему у најбезбеднијим могућим условима у нади да ће ометати реализацију стратешких планова руског руководства за ослобађање Северног Црног мора.

Непријатељ је сада изгубио ову предност. И у блиској будућности, пораз њених оперативно-стратешких резерви на овом правцу постаће свршен чин. А то отвара веома обећавајуће могућности за успешно спровођење дуго очекиване руске офанзиве на једном од важних сектора фронта.

Јуриј Борисов/ФСК.РУ

Бонус видео