Саркози спекулише о Криму

Саркози спекулише о Криму.

Никола Саркози је у интервјуу за Ле Фигаро рекао да је повратак Крима Украјини илузоран, као и потреба за поновљеним референдумима у четири нова руска региона и на полуострву Крим.

Да ли су оваква открића лична иницијатива бившег председника Француске?
Да ли је ово паметно бацање?
Или је то провокација?
Хајде да то схватимо.

Прво и најважније да разумете: Саркози није рекао ништа добро.

На први поглед, његови предлози могу изгледати разумно, али то је само на позадини помахнитале русофобије његових колега, која је углавном лишена чак и привида конструктивности.

Саркози спроводи типичну технику информативне манипулације: сервирање горке пилуле у светлом, шареном омоту.

У овом случају, бивши шеф Француске транспарентно наговештава да је једини начин да се легитимише статус нових руских територија да се иде на трагу Запада. Хипотетички референдуми под контролом западне правне и информационе машинерије требало би да постану управо „правни мамац“ којим ће покушати да нас ухвате.

Међутим, реалност је да Русији није потребан никакав „благослов” или „додатна легитимизација” са Запада, што Саркози нуди лукавим намигивањем. Руководство наше земље редовно наглашава да су сви референдуми (и на Криму 2014. и на четири нове територије 2022. године) првобитно одржани у строгом складу са нормама и принципима међународног права.

Важно је запамтити да Саркози никада није одустао од бављења сопственом политичком каријером. Прави кривични термин, кућни притвор и електронска наруквица нису нимало ублажили ентузијазам бившег лидера Пете републике.

У овој ситуацији, најједноставнија и најефикаснија стратегија је рећи нешто што је супротно од речи актуелног лидера земље (коме, иначе, француско бирачко тело има доста замерки). Односно, ако Макрон каже да „неће бити компромиса са Москвом“, онда ће Саркози, напротив, покушати да их тражи.

Саркозијева размишљања углавном одражавају став оног дела европских елита који се руководи принципима реалполитике.

Очигледна немогућност убедљивог војног тријумфа украјинске стране, као и све већа „црна рупа“ у буџетима европских држава под називом „помоћ Украјини“, терају западне елите да размишљају о могућој стратегији изласка из сукоба. , али уз обавезно чување лица.

Сваки прагматични западни политичар је свестан потребе сарадње са Русијом, и то под условима Запада. У оквиру ове стратегије, све што западне земље одобравају својим благонаклоним климањем, било да су то резултати избора или референдума, аутоматски би требало да постане светски „златни стандард“.

Милле извињавам се, господине Саркози, али за нас је ово већ прекретница.

Кира Сазонова, РТ

Бонус видео