Књига Српски план – визија другачије Србије

Књига Српски план – визија другачије Србије

Др Миша Ђурковић: „Без амбиције да буде неки нови Гарашанин, Слободан Ерић је напросто сумирао више деценија сопствене потраге и уредничког усмеравања и понудио нам веома вредан материјал.“

Проф. др Милош Ковић: „Српски план је храбар докумет једног човека.“

Слободан Јанковић: „Слободан Ерић говори шта треба да буде основа Српског плана. И он почиње од националних интереса, што је заједничко многим државама света и што се односи на економију, на безбедност… Али он додаје да је, поред тога, потребно да тај наш Српски план и наши интереси буду утемељени у Божјем плану.“

Недавно је у издању Удружења грађана Цер објављена књига Српски план. Аутор књиге је Слободан Ерић, оснивач и главни уредник магазина Геополитика. Књига је својим насловом и садржајем побудила интересовање па да је Велика сала Студентског културног центра у Београду, где је 19. октобра 2023. године одржана промоција књиге, била пуна.

Аутор предговора, др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, написао је, поред осталог, о овој књизи: 

„Без амбиције да буде неки нови Гарашанин, Слободан Ерић је напросто сумирао више деценија сопствене потраге и уредничког усмеравања и понудио нам веома вредан материјал. У њему, у овом тренутку разумљиво, доминирају теме одбране Косова и Метохије и спречавања овдашње власти да уведе санкције Русији. Појам неутралности који Ерић поново афирмише ушао је код нас у званична документа још 2007, али је и до данас неадекватно развијен, но то нимало не би смело да ограничи борбу за његово очување.

У књизи се налазе и бројне теме из области економије, културе, демографије, међународних односа, здравствене заштите итд. Ерић, као и у свом укупном раду са Геополитиком, фактички је дотакао све важне теме које један такав план обнове за народ мора имати. Ерић поставља врло легитимно питање куда иду Срби у двадесет првом веку и шта је њихов план. Ако уопште постоји. Или боље, пошто знамо да не постоји, он нуди свој материјал као пледоаје за размишљање и тражење.“

За аутора књиге Слободана Ерића, Миша Ђурковић је истакао „да своје битке води поштено, бескомпромисно и искрено“. Наиме, „Ерић је не само борац против савремених облика сатанизма већ и изразити весник времена које долази. Могли бисмо да направимо попис тема и проблема које је изводио на светлост дана док су све то гурали у ’теорије завере’. Геополитика је свој живот започела у време када почиње пуна окупација Србије изнутра и у доба пуног тријумфализма америчке визије униполарног света и новог консензуса. Ерић је од старта показивао да је могуће и мислити и радити другачије. Путин је тада далеко од Минхена и 2007, Кина је далеко од Пута и појаса, а Американци бомбардују пола света док Европа развија „вредности“ које је папа Јован Павле Други још 1995. правилно одредио као Културу смрти“, наводи Ђурковић.

На промоцији књиге Српски план, поред др Мише Ђурковића, говорили су још и проф. др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду, др Слободан Јанковић, виши научни сарадник, начелник Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду, и аутор.

У уметничком делу програма учествовали су Јасмина Стоиљковић, глумица Српске драме Народног позоришта из Приштине – Грачаница и Вера Столић, етно-појац и студент на Катедри за етномузикологију Факултета Музичке уметности.

Скуп је благословио протојереј-ставрофор др Радован В. Поповић, редовни професор на Богословском факултету у Београду, назвавши га „духовном гозбом“ који нам „приређује наш сабрат Слободан Ерић“, а што је „све резултат његовог савесног и дугогодишњег рада под отежаним условима“. 

За књигу Српски план проф. др Милош Ковић рекао је да је „у овом тренутку један прилично храбар документ једног човека који каже шта мисли и то врло слободно и одрешито“. Он каже да аутор позива на дијалог на тему српског плана и друге по оној народној „ко може боље широко му поље“.

Ковић је рекао да се Слободан залаже за „ресуверенизацију српске политике, културе и привреде“.

Оно што Слободан Ерић предлаже то је његова синтагма српска синтеза. То је Слободан Јовановић назвао српским културним обрасцем, то је његово тестаментарно дело у којима званично каже: „Народи имају своје културне обрасце. Шта је српски образац?“ То је повратак предањској култури, заветном постојању српског народа. Дакле, одговор јесте у косовском светосавском завету, оно што је српски народ очувало, оно што га је учинило живим, виталним и способним да одговара на искушења, и то је већ у нашим рукама. Милош Ковић је рекао да Ерић значајну пажњу поклања српском становништву које је остало одвојено од матице након распада заједничке државе. И опет у једном смиреном, трезвеном тону позива се на Стојана Новаковића и на његов текст из 1908. године, Шта сад. Питајући се шта можемо, у тренутку када Аустроугарска припаја Босну и Херцеговину, Новаковић је написао да се културом враћамо на земље које нам припадају и у којима живи српски народ. Дакле култура, силе бестелесне, како каже Стојан Новаковић. Култура и привреда. То је кредо и Слободана Ерића у овом тренутку.

Ковић наглашава да аутор доноси документ, цитира друге економске стручњаке, који пишу и говоре о привредној обнови – о пољопривреди, рударству, реиндустријализацији Србије.

Ковић се пита зашто писац Начертанија Илија Гарашанин, и данас „добија по глави“, post mortem, и каже да се аутор књиге такође бави и негативним реакцијама хрватских, бошњачких и западних аутора на Меморандум САНУ. 

Слободан Јанковић рекао је да ову књигу карактерише један одмерен тон и да се, док је читате, осећате добро и радосно и буди се осећај за слободом, правдом и љубављу према истини, нешто што смо примили од хришћанства. „Слободан Ерић говори шта треба да буде основа Српског плана. И он почиње од националних интереса, што је данас заједничко многим држава, не само Запада него и широм света. И ти национални интереси су нешто што је хладно и што се односи на економију, на безбедност… Али он одмах након тога додаје, да је, поред тога, потребно да наш Српски план и наши интереси буду утемељени у Божјем плану – да буду у сагласности са Божјим планом. И јасно говори о потреби за том вертикалом. И ова књига позива да разрадимо план гледајући управо крстоносно – и хоризонтално и вертикално. И чини ми се да тек тако можемо да урадимо нешто. И тако ће нам Бог помоћи, како Слободан Ерић на више места каже.“

Слободан Јанковић, каже да, поред других тема, Слободан Ерић, „говори и о морској – поморској стратегији Србије, о нашој потреби да пројектујемо своје интересе према морима. И говори зашто је то важно из економских и других разлога. А што се тиче мора, природна је наша пројекција према Јадрану, према Егејском мору, према Црном мору, он ту пише и о Дунаву наравно, и о могућности да се поново преговара о Солунској луци, о делу те луке“, по угледу на некадашњу Југословенску слободну зону у Солуну, која је основана међународним уговором између Краљевине Грчке и Краљевине СХС 1923, и која је постојала до 1975. године. „Можда у овом тренутку, у коме се налазимо, ове идеје делују нереално, али само ако смело размишљамо о нашој будућности, онда ћемо полако, корак по корак, и остварити наше циљеве“, закључио је Слободан Јанковић.

Захваљујући се учесницима и присутнима, аутор Слободан Ерић оценио је да ова промоција представља допринос ширењу свести да ми Срби треба да имамо свој план за будућност.

„Начертаније Илије Гарашанина, као што је познато, био је модификован план пољске емиграције који је прилагођен нашим потребама и чија је суштина била да се ослободе територије које су под турском окупацијом. И тај план је то урадио, односно испунио смисао због ког је и написан. И због тога су данас и Начертаније и Меморандум предмет сталне сатанизације а да при том нико од оних који га нападају не цитирају ни један једини део тих документа“, јер када би цитирали, према његовом мишљењу, видела би се њихова оправданост. „Посебно је интересантно да у нашој јавности нико не реагује на те нападе. А суштина тог медијског и политичког притиска је да се дистанцирамо у глави од тих наших програма и да нам не падне напамет да у будућности радимо на неким сличним националним пројектима.“

Ерић је оценио да је то за нас неприхватљиво, као и да овај скуп, без намере и циља да то буде, „представља објективно сам по себи демонстрацију отпора, једној таквој антисрпској политици.“ 

Фотографије: Милан Лакић