Мирослав Пушоња: Нови циклус свемирског рингишпила, само нека се окреће…

Кажу када је човек измислио точак одвојио се од мајмуна. Није само точак већ и механизам да то кружно кретање преведе у праволинијско. И тако, точак се увек окреће око свог центра, а линија контакта између точка и подлоге увек је различита. У току тог годишњег свемирског програма, док се земља окрене око сунца, ми пређемо неки, мање -више, линеаран ”пут”. Старији, попут мене, удаље се од полазне тачке више од оних млађи који су се тек укрцали.

Уочи Нове године одведем унучиће на забаву у центру Београда на води. Мало тога им се свидело. Али добро, имали су прилику да виде и боље. Њихови вршњаци, којих је било много, дошли су из других места. Били су узбуђени. Много тога им се свидело. Пошли смо кући. Чекамо аутобус.

Долази први. Улазе путници. Средња врата се не затварају. Један од путника скреће пажњу возачу. Излази возач насмејаног лица. То је први возач кога види, а родом је из Азије. Решава проблем. Насмејан, са благим наклоном, одлази на место возача. Стиже други аутобус на електрични погон. Седамо. Вози до (наших) кућних врата. И на Славији отвара врата. Излазе сви па и ми. Питамо, зашто је стао и да ли има неки други аутобус који наставља даље. Нервозан, повишеног гласа каже да не зна. Онда још јаче, ”Излазите, нећу вас чекати до сутра”. Чекамо на трамвај да нас врати у контра смеру. Биле су демонстрације на делу ”ленеарне” животне трасе. И док то све гледам укључим телефон како бих сазнао стање у саобраћају. Одмах ме затрпају и фб поруке. Јавља се наша жена из Норвешке. Нека апотекарка помаже нашима да се снађу у Норвешкој. Уз то, спрема поруку и њеној мами. Да је у Ариљу на истом послу, вероватно би учествовала на демонстрацијама. Овако, опуштено снима туђе куће и смирено наглашава како је изнајмљени стан 1.500 евра. Месечно. Не смета јој сво богатство оних дуж чијих улица снима.

Па гледам јутрос снимак дочека новог обрта свемирског точка у Загребу. Пита се власник прилога: ”Има ли овде Хрвата?” А онда визуелно показује трг испуњен људима из арапског и афричког света. Весели су и играју у ритму музике за плес. Сигуран сам да у Хрватској немају ништа. Излишно је и питати да ли је на тргу било Срба. Отишли су и Хрвати.

Па се питам, да ли је то одзвонило државама? Или само оним које су некада биле ваше. Чух од сина како му је најбољи сарадник запао у кризу смисла. Дао отказ док не нађе одговор на питање шта је то смисао живота? Као млад зарадио је за стан. Има и уштеђевине. И девојку већ девет година. Али, нема снаге да крај цикличних појава сачека у борби. Зато је некад добро да баш све немате одмах и у целини. Брзо видите бесмисао. Није ли то један од главних проблема у данашњем, спектаклима испуњеном свету.

И на крају, да пожелим срећу свима у још једном обрту овог свемирског рингишпила. Ваља се!

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: