Едисон је украо патент и рекао: Тесла, ви не разумете амерички смисао за хумор!

Томас Едисон је свакако имао значајан утицај на науку и њену примену, али, исто тако, познато је да се служио дискутабилним методама у постизању својих циљева. Рођен је у 1847. у Мајлану (Охајо), као најмлађе од седморо деце Семјуела и Ненси Едисон. Пријавио је више од хиљаду изума, а међу значајније спадају електрична сијалица и фонограф.

Међутим, пре талента за науку показао је свој таленат за трговину, па је већ са 12 година почео да продаје новине и храну на железничкој станици. Новине је сам штампао, а ускоро је један од напуштених вагона унапредио у своју лабораторију. Када је изазвао пожар, „пукао“ му је посао са продајом новина, па се запослио као оператер на телеграфу, а са 19 година се преселио у Лујвил, где је радио у ноћним сменама. У то доба започео је озбиљније експериментисање, па је ускоро направио машину за гласање, која је брзо пребројавала гласове, али – законодавци нису били заинтересовани.

Још као тинејџер је био трговац, а не научник.
У Њујорк се преселио 1869. и отворио истраживачку лабораторију. Два пута се женио и имао шесторо деце. Фонограф је смислио 1877. године, а електричну сијалицу 1880. (премда се спекулише да ни то, заправо није био његов изум). Званично, његово дело је и филмска камера.

Прво, ради дочаравања “лика и дела” Томаса Едисона, да подсетимо на његов “послић” са Николом Теслом, када се млади научник 1884. запослио код Едисона, као његов помоћник. Било му је понуђено за то доба огромних 50.000 долара, за реконструкцију и редизајн генератора једносмерне струје. Када је обавио посао, Тесла од Едисона је добио само чувену реченицу: „Тесла, Ви не разумете амерички смисао за хумор“.

Заташкавање афера

Познато је и да је често откупљивао туђе патенте и објављивао их под својим именом. Иначе, није у потпуности тачно ни да је изумео сијалицу, јер његов је патент је дуготрајна и издржљива сијалица, али је оригинални концепт дело Џозефа Свона, који је увео светлост у енглеске домове пре него што је Едисон патентирао своју верзију.

Руси су пре Едисона и Свона имали своју верзију електричног осветљења.
Свон је, за разлику од других, успео да добије процес против Едисона, па је овај био приморан да га прогласи партнером и све „заташка“ приличном сумом новца.

На шта је још био спреман Едисон? Постоји теорија да је учествовао и у физичкој ликвидацији једног „такмаца“. Ради се о француском изумитељу Лују Лепрансу, који је снимио најранији „преживели“ филмски запис, и почео да развија своју камеру годинама пре Лимијера (а и Едисона), а онда је – једноставно – нестао.

Лепранс је снимио најранији филмски запис пре Лимијера и Едисона, а онда је нестао!
Све у свему, због комерцијалног коришћења његовог личног кинетоскопског салона у априлу 1894. године, Томас Едисон се у САД сматра проналазачем кинематографије, док су у Француској брац́а Лимијер проналазачи уређаја “Cinematographe” и креатори прве комерцијалне изложбе “покретних слика”, у Паризу 1895.

Савршено убиство

Луј је рођен 1841. у Мецу на североистоку Француске и много времена је проводио у студију пријатеља свог оца, пионира фотографије Луја Дагера (проналазача дагеротипије), од кога је млади Лепранс учио о фотографији и хемији. Студирао је сликарство у Паризу, а на постдипломским студијама хемију. Године 1869. оженио се са Елизабет Винтли, Џоновом сестром. Пар је основао Техничку школу уметности у Лидсу и постао је познат по пребацивању фотографија у боји на метал и керамику, па им је наручен портрет краљице Викторије.

Цео живот је експериментисао са камерама.
Године 1881. Лепранс је отпутовао у САД као агент компаније “Винтли партнерс” и започео је експерименте у вези са производњом “покретних фотографија”, дизајнирајући камеру која је користила шеснаест објектива, што је патентирао. Иако је камера могла да снима покрете, сваки објектив фотографисао објекат са мало другачије тачке, па би слика “скакала”.

Лепранс је снимио најранији филмски запис пре Лимијера и Едисона, а онда је нестао!
Све у свему, због комерцијалног коришћења његовог личног кинетоскопског салона у априлу 1894. године, Томас Едисон се у САД сматра проналазачем кинематографије, док су у Француској брац́а Лимијер проналазачи уређаја “Cinematographe” и креатори прве комерцијалне изложбе “покретних слика”, у Паризу 1895.

Савршено убиство

Луј је рођен 1841. у Мецу на североистоку Француске и много времена је проводио у студију пријатеља свог оца, пионира фотографије Луја Дагера (проналазача дагеротипије), од кога је млади Лепранс учио о фотографији и хемији. Студирао је сликарство у Паризу, а на постдипломским студијама хемију. Године 1869. оженио се са Елизабет Винтли, Џоновом сестром. Пар је основао Техничку школу уметности у Лидсу и постао је познат по пребацивању фотографија у боји на метал и керамику, па им је наручен портрет краљице Викторије.

Цео живот је експериментисао са камерама.
Године 1881. Лепранс је отпутовао у САД као агент компаније “Винтли партнерс” и започео је експерименте у вези са производњом “покретних фотографија”, дизајнирајући камеру која је користила шеснаест објектива, што је патентирао. Иако је камера могла да снима покрете, сваки објектив фотографисао објекат са мало другачије тачке, па би слика “скакала”.

Савршено убиство

Септембра 1890. Лепранс се припремао за путовање у САД, како би имао јавну премијеру свог дела и придружио се жени и деци. Међутим, одлучио је да првопосети брата у Дижону. Затим је 16. септембра ушао у воз за Париз, али када је воз стигао, Лепрансови пријатељи су схватили да Луј није у њему. Никада га више нису видели породица или пријатељи, а последњи га видео брат на станици у Дижону. Француска полиција, Скотланд Јард и породица вршили су исцрпне истраге, али никада нису пронађени ни пртљаг ни његово тело. Случај никада није решен, а у игри је било неколико теорије.

Породица је убеђена да је Едисон умешан у убиство.
Кристофер Роленс у документарцу из 1997. разматра теорију о атентату и о сумњама Лепрансове породице да све има везе са Едисоном, што не значи да је он лично био извршилац убиства. Роленс тврди да је, у време када је проналазач нестао, он намеравао да патентира свој пројектор из 1889. године у Великој Британији, а затим напусти Европу, да би се појавио на својој званичној изложби у Њујорку.

Године 1898. године, старији син Адолф, који је помагао оцу у многим експериментима, позван је као сведок “American Mutoscop Company”, предузећа за производњу кратких филмова, у њиховом спору са Едисоном. “Mutoscop” се надао да ће захваљујући овом сведочењу поништити Едисонове тврдње да је изумео филмску камеру. Међутим, Адолфу није било дозвољено да изнесе на суд две камере свог оца као доказ, и на крају је суд пресудио у корист Едисона.

Четири теорије

Жак Делон је 1966. године изнео теорију да је Лепранс добровољно пристао на нестанак из финансијских разлога, што није било истина. Директор општинске библиотеке у Дижону је тврдио да је Лепранс умро 1898. године у Чикагу, преселивши се тамо на захтев породице, јер је био хомосексуалац. Међутим, није било доказа.

Био је геј, убио га је брат…
У књизи “Историја кинематографије” Жан Митри је 1967. изложио теорију да је Лепранса убио брат. Митри напомиње да би, ако је Лепранс хтео да се убије, могао то да учини и пре званичног времена нестанка, односно – сматрао је да се није ни укрцао у воз у Дижону.

Лепранс је званично проглашен мртвим 1897. године. Фотографија жртве утапања у Сени из 1890. године, која подсећа на Лепранса, пронађена је 2003, током истраживања у полицијској архиви Париза. С друге стране – ако је Луј завршио у Сени, значи да се није утопио у Дижону…
Мистерија остаје, а снимци које је Луј Лепранс направио могу се погледати на интернету

И унук је убијен
Пресуда у корист Едисона је поништена, али он је већ профитирао и контролисао америчку филмску индустрију дуги низ година. Адолф Лепранс пронађен је мртав 1901. док је био у лову на патке на Фајар Ајленду у близини Њујорка.

Новости