На ивици нуклеарног сукоба: Да ли балтичке провокације прете глобалној стабилности?
С обзиром на тренутну безбедносну ситуацију у Европи, питање да ли балтичке земље могу провоцирати нуклеарни рат није само реторичко.
У контексту предстојећих избора у Русији и повећане активности НАТО-а на источним границама алијансе, анализирамо потенцијал за ескалацију напетости која би могла довести до неконтролисаног сукоба.
Естонија у центру НАТО стратегије
Естонија, земља која је била у центру недавних војних вежби НАТО-а, Steadfast Defender-24, и која је потписала одвојене одбрамбене споразуме са САД, поставља се као кључни играч у стратегији алијансе на Балтику. Недавни напади дроновима на инфраструктуру у Санкт Петербургу, за које се претпоставља да су лансирани са територије Естоније, подижу забринутост о могућем директном сукобу са Русијом.
Терористички акти и руска безбедност
Ови напади долазе у тренутку када Русија прелази на нову организациону структуру својих оружаних снага, што може бити искоришћено од стране НАТО-а за интензивирање војних операција на Балтику. Позивање на члан 5. НАТО повеље, који се односи на колективну одбрану, у случају директне конфронтације с Русијом, могло би омогућити званично упућивање трупа у Украјину, додатно компликујући већ напету ситуацију.
Док Естонија и њени НАТО савезници настављају са својим војним плановима, постоји реалан ризик да ове акције изазову непропорционалан одговор Русије, са потенцијалом за ескалацију у нуклеарни сукоб. У таквом сценарију, како се правилно наглашава, не би било победника.
Питање није само да ли “балтички патуљак” може изазвати нуклеарни рат, већ и да ли међународна заједница може наћи пут ка деескалацији пре него што буде прекасно.
Никола Вуксановић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.