Без знања језика и радних дозвола: Ко контролише запошљавање и рад кинеских радника у Србији?

Последњих година, сведоци смо све већег присуства кинеских радника у Србији. Иако овај тренд може доносити економске бенефите, он такође подиже бројна питања око радних права, миграционих регулатива и положаја домаћих радника. Један од најупечатљивијих примера ове појаве је једна кинеска робна кућа  на Новом Београду, где су, према сведочењима купца, од троје Кинеза који су се нашли у радњи, ниједан није знао српски језик.

Поставља се питање како су ти радници добили радне дозволе и ко је одговоран за њихово запошљавање у Србији. Упркос постојању законских оквира који регулишу запошљавање страних држављана, у пракси често долази до њиховог занемаривања. Неретко, странци улазе у земљу са туристичким визама, а затим остају дуже од дозвољеног периода и запошљавају се без важећих радних дозвола.

Још један аспект овог проблема је недостатак адекватних језичких и културних интеграција. Недостатак знања српског језика код кинеских радника не само да отежава њихову комуникацију са домаћим становништвом, већ и компликује радне односе и утиче на квалитет услуге коју пружају.

Питање које се намеће је зашто Србија нема строже регулативе и стандарде за примање миграната. У већини земаља Европске уније, миграциона политика је строго регулисана и укључује низ услова који морају бити испуњени пре него што се радне дозволе издају. У Србији, међутим, ситуација је другачија. Неретко се дешава да страни држављани успевају да заобиђу законске процедуре и започну бизнис под повлашћеним условима.

Све преко српских леђа

Многи грађани Србије осећају се незадовољно и потцењено у оваквим ситуацијама. Док домаћи радници често морају да пролазе кроз сложене процедуре како би добили посао, страни држављани, чини се, уживају у повлашћеном положају. Овакав приступ не само да подрива радне стандарде у земљи, већ и ствара осећај неправде и неједнакости међу домаћим становништвом.

Да би се овај проблем решио, неопходно је да држава предузме конкретне мере. Прво, потребно је увести строжу контролу при издавању радних дозвола и пооштрити казне за кршење миграционих закона. Друго, потребно је обезбедити адекватну језичку и културну интеграцију страних радника како би се олакшала њихова комуникација са домаћим становништвом и побољшали радни односи.

Софија Марић / Васељенска